У души сваког часног Црногорца живи сјећање на страдање крајишких Срба!

ИНТЕРВЈУ: ЂОРЂЕ БРУЈИЋ, КЊИЖЕВНИК И НОВИНАР

 

Разговарао: Трифко Ћоровић

 

Бројни рукописи публиковани у љетописима Матице српске, загребачке СКД Просвјете, Књижевнм новинама, приштинском Јединству, Политици, новосадском Дневнику, подгоричким листовима Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине и многим другим гласилима у Црној Гори и региону свједоче да је писац, пјесник, књижевни критичар и новинар Ђорђе Брујић – аутентичан свесрпски чувар културе и језика.

Славни Милош Кордић је његово дјело описао као „поезију нашег, а зна се и чијег, најновијег живота. У њој је све извајано одмјереним промишљањем онога штојесте човјек.“

Мијењао је географске положаје, али куд год се кретао, ијекавица је била и остала његова одредница. Брујићу је судбина предодредила стазу, која га је од родног Карловца, преко Загреба, одвела у Црну Гору у којој је провео, сад већи дио живота. У разговору за Српско коло Брујић нам открива како живе Срби у Црној Гори и гдје су у том корпусу Крајишници.

У високим сферама умјетности се међусобно прожимају

ИНТЕРВЈУ: 

АКАДЕМИК ЂОРЂЕ НЕШИЋ, КЊИЖЕВНИК

 

Академик Ђорђе Нешић, књижевник

Не зна човјек шта је горе: кад ниси смио да кажеш све што мислиш, или данас кад смијеш, али те нико не слуша. Жалосно је стање с урушеним системом књижара и издавача, а још је жалосније кад у преосталим комбинацијама књижаре, папирнице, цвјећаре и продавнице играчака од треш литературе не можете наћи белетристику. Онда није чудно да су звијезде књижевне сцене некадашње водитељке, пинкпантерице и полуписмени скрибомани 

Разговарао: Ђорђе Брујић 

 

Пјесник, есејиста, књижевни критичар, преводилац (...) Ђорђе Нешић рођен је 1957. године у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (група југословенске књижевности и српскохрватски језик). Радио је као професор у средњој и основној школи, као библиотекар, директор културног центра… Од 1998. године запослен је као виши стручни сарадник за друштвене дјелатности у општини Ердут. Од 1999. године волонтерски обавља дужност управника Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, а од 2025. запослен је као управник у Центру.

Бездомство је библијски мотив

СУСРЕТ СА КЊИЖЕВНИКОМ ЂОРЂЕМ БРУЈИЋЕМ,
АУТОРОМ КЊИГЕ „СВЕЋА И СЛОВО”

■ Управо из такве атмосфере, када су изгон или излазак, након више од шест стотина година, постали симболи, када се затворио крст, и народ вратио тамо одакле је већином и кренуо, настала је и моја нова књига „Свећа и слово“

Нова књига поезиjе пjесника Ђорђа Бруjића „Свећа и слово” управо је угледала свјетлост дана у издању Књижевне задруге Српског народног виjећа из Подгорице. О поетском путу, књижевности, Крајини, али и другим темама Брујић говори за „Ћирилицу”.

Срби у Црној Гори су обесправљени, понижени и осиромашени

 

Српско становништво у Црној Гори, иако статистички чини више од трећине укупне популације, потпуно је обесправљено, понижено и осиромашено, те изложено притисцима, насиљу и дискриминацији, истиче писац Ђорђе Брујић.

Он упозорава да, ни након посљедњих избора у Црној Гори, ништа не наговјештава да би могло доћи до суштинских промјена у односу према Србима, иако се чини да након 16. октобра, ипак, више ништа неће бити као што је било раније, макар у елементарним политичко-партијским односима.

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 

Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић

 

Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 

"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни. 

ИНТЕРВЈУ: ДУШАН ИВАНИЋ, историчар књижевности

Лажна монолитност владајуће идеологије

Српска књижевна задруга, у Малој библиотеци, објавила је књигу огледа Душана Иванића (1946), универзитетског професора, историчара српске књижевности, под насловом: „У матици приче” (О делу Јована Радуловића). Професор Иванић је завршио студије српске и југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1975, а докторирао 1986. Био је главни уредник часописа „Књижевна историја”, један од уредника „Енциклопедије српског народа”; сада је уредник за књижевност у „Српској енциклопедији”. Аутор је више књига студија и огледа.

ИНТЕРВЈУ: ИВАН НЕГРИШОРАЦ, ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ

Државним насиљем 

против историје и народа 

Супротстављање дукљанских Црногораца и традиционалних  Црногораца врло је поучно и мислим да има озбиљних реперкусија и на ширем, међународном плану. Ако се покаже да државним насиљем и међународном верификацијом резултата таквих акција може успешно да се потпуно преобрати један историјски чврсто утемељен народ, онда су све демонске акције сличнога типа свугде у свету не само могуће него и врло извесне

Живот за књигу у лепој Венецији

Венеција и Европа петнаестог века у превирању нових идеја, али и у страху од Бајазитових освајања, и човек из наших крајева Божидар Вуковић, који живот посвећује књизи у том свету, теме су првог романа Катарине Брајовић „Штампар и Вероника”, у издању „Штампара Макарија” и „Октоиха”.

Ово дело је представљено у Библиотеци града Београда, а у разговору су учествовали Александар Јерков, Гојко Божовић, Марко Крстић и ауторка.

Поводом језика ове књиге, израза искусног приповедача, који је истанчан и грациозан, као и ренесансни дух који дочарава, Катарина Брајовић каже:

„Те снажне слике носим у својим визијама још од детињства, када су нам родитељи показивали репродукције врхунских сликарских дела ренесансе, као један оригинални преиндустријски свет. Желела сам да ова књига буде посвећена таквој лепоти и креацији, као контраст нашем суморном свету. Предмети из ренесансног времена завршавају у музеју, а наше ствари ишчезавају, све краћим путем.”

 

Ловци су бољи од политичара

Драго Кекановић (1947), приповедач, романсијер, песник, драмски писац, сценариста, дугогодишњи уредник и драматург у Драмском програму Телевизије Загреб, односно Хрватске радио-телевизије, овогодишњи је добитник награде „Светозар Ћоровић”, која се додељује на Ћоровићевим сусретима у Билећи, за роман „Вепрово срце”, који је објавила Српска књижевна задруга (СКЗ), у јубиларном „Колу”, о 120. годишњици СКЗ.
Кекановић је аутор песничке књиге „Светлост шуме”, збирки прича „Механика ноћи, списи”, „Вечера на веранди”, „Ледена шума и друге кратке приче”, „На небу”, романа „Потомак сјена”, „Ивањска ноћ”, „Рибља стаза”, „Амерички сладолед”… и више драма и сценарија.
Роман „Вепрово срце”, у чијем поднаслову стоји: Ловачки роман, говори о последњем рату и распаду Југославије.
 

Јован Радуловић: Зазирем од писаца који пишу само романе

О 120-годишњици, „Српска књижевна задруга” у 104. колу, објавила је збирку прича Јована Радуловића „Сумњива сахрана”, са десет нових прича. Јован Радуловић (1951), приповедач, романсијер, драмски писац, сценариста, аутор је култних збирки прича: „Илинштак”, „Голубњача”, „Даље од олтара”, „У Исламу Грчком”, „Идеалан плац”, „Изгубљени топоними”, романа: „Браћа по матери”, „Прошао живот”, „Од Огњене до Благе Марије”, више драма и сценарија за филмове и телевизијске серије, као и књига документарно прозних и есејистичких записа. Његова дела превођена су на више европских језика, добитник је наших најзначајнијих књижевних награда.

Никола Вујчић: Заборављени Григор Витез

 

У хрватској књижевности је опстао, преживео је чак и чистку у наставним плановима и библиотекама

Поводом стогодишњице рођења Григора Витеза (1911–1966), Српско културно друштво „Просвјета” из Загреба објавило је изабрана дела овог великог хрватског и српског писца, у два тома, на готово осам стотина страна. У првом тому „Повјерење животу”, налазе се песме за одрасле и децу и проза за децу, а у другом „Очи траже свјетлост” су књижевност за одрасле, поетички текстови, преводи с руског и писма. Књигу је приредио Никола Вујчић.

Мирко Демић: Ко је појео један народ

О последњем рату у Хрватској, његовим жртвама и његовим победницима, избеглиштву и повратку на спаљена кућишта, о кривцима и невинима, пишу и говоре многи на начин на који умеју и онако како су то разумели. Ипак, ретки су покушаји да се још болна и сирова стварност преточи у литературу и тако спасе од публицистичке осредњости и дневнополитичких наклапања.

Писац Мирко Демић је рођен на Банији, а живи у Крагујевцу и као противник сваког сврставања на ову или ону страну покушао је да остави литерарни траг о ономе што се догодило и што се још догађа у његовом завичају.

Ђорђе Нешић: Језик је као свемир

 

Одувијек сам волио сваштаре и рјечнике, онакве какав је Вуков, пуне дигресија и литерарних рукаваца. Језик је као свемир, бесконачан и свевремен

Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо) сматра се пјесником, но пише и прозу, књижевне критике и есеје, а Славонију, Барању и западни Сријем обогаћује бројним културним догађајима. Добитник је бројних књижевних награда, међу њима и “Просвјетине” “Сава Мркаљ”. Објавио је шест књига пјесама, а његов завичајни рјечник “Лук и вода” ових је дана у издању СКД-а “Просвјета” доживио друго издање.