Пјесничко безмолвије и непрегледни простор ријечи

(О књизи Чтенија Ивана Негришорца)

Иван Негришорац, Драган Алорић, Ђорђе Брујић, Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић и Будимир Дубак

 

Када се пред читаоцем нађе нова књига, као што је пред нама нова књига Ивана Негришорца Чтенија, чини му се да би у тренутку док је суочен са несагледивим пјесничким морем, најспасоносније било када би могао да чује шта сам аутор каже о себи, да ослушне како би сам пјесник себе дефинисао и макар у назнакама покушао да му објасни шта је, и зашто је баш то и тако (на)писао. Сартрово појашњење: Читалац све тек мора учинити и све је за њега већ учињено, не дјелује баш охрабрујуће, иако прецизно дефинише принцип креативног читања и однос читаоца спрам текста. Тако обесхрабрен, читалац може да закључи да он у ствари није слободан, него супротно очекивању још више и дубље заробљен.

ИНТЕРВЈУ: ИВАН НЕГРИШОРАЦ, ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ

Државним насиљем 

против историје и народа 

Супротстављање дукљанских Црногораца и традиционалних  Црногораца врло је поучно и мислим да има озбиљних реперкусија и на ширем, међународном плану. Ако се покаже да државним насиљем и међународном верификацијом резултата таквих акција може успешно да се потпуно преобрати један историјски чврсто утемељен народ, онда су све демонске акције сличнога типа свугде у свету не само могуће него и врло извесне

Иван Негришорац: Европској унији, Одељењу за даљине

                                                         Подносилац молбе:
                                                        Живота из Грачанице

Молим горњи наслов да има у виду
И моју реч тиху. Да прими, у стиду

Богобојазноме, сузу што је мила
Лица праведника, ма где она била.

Знам ја да ми молбе нема ко да чује,
Ал све нешто мислим: нека небом хује

Гласи анђеоски, нек бар Господ слуша
Све што таје људи. Пуна ми је гуша

Залогаја тешких што засели давно,
Ал свима је због тог до Месеца равно.

Ја на Месец нећу, ни у Стамбол богме,
А они нек газе све животне догме.

И док раја моли за пасоше лаке,
Којим континента прекривају краке,

Ја бих вас, господо, замолио само
Да исправу дате којом стижем тамо,

Преко жице страшне. Даљине су сиве,
А ја само видим злато родне њиве!