Ад наш свагдашњи

(О хришћанском и митском у поезији Будимира Дубака)

Пише: Ђорђе Брујић

У бићу сваког осврта на одређено умјетничко дјело несумњиво се крије тежња да самим собом обликује коначан став о тој умјетности, доносећи издвојени вриједносни суд, једнако као што је извјесно да природа тога текста, или есеја, није коначна, него да он представља недовршен покушај о могућностима принципијелног увида у елементе, границу, теорију и начела претпостављене творбености.
Засебно је питање да ли је коначним могуће дати одговор о бесконачном, без обзира што таква жеља може бити иманентна природи есеја, његов подтекст, а у коначном и његов унутрашњи смисао. Дефиниција система девијација у поезији није аналогна категорији девијације уопште; у пјесништву она претпоставља измјештеност, помак из равнотеже, или онеобичавање. 

Колона на путу избављења

Пише: Будимир Дубак 

 

Нова књига Ђорђа Брујића „Последњег дана вече“ његова је шеста књига пјесама.
Потоњи прогон и погром Срба из Хрватске, који је пјесник непосредно доживио, тематски је оквир и тема овог особеног поетског свједочанства.
Увијек је био најтежи задатак писца да извјештава из самог пакла, у тренутку збивања трагичних и застрашујућих, а из позиције жртве и свједока. Та казивања махом су обојена заглушујућом буком, коју производе бубњеви страдања и смрти, како сопственог народа, тако и личног удеса.