Писац је позван да буде Божји сарадник

ИНТЕРВЈУ: БУДИМИР ДУБАК, ПЈЕСНИК, ПРОЗАИСТА,

ДРАМСКИ ПИСАЦ, ЕСЕЈИСТА...

Будимир Дубак и проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), предсједник Матице српске

Кроз цијелу историју свијет се дијели на следбенике Бога и његовог пораженог супарника. Тако је и савремени човјек изложен искушењима, којим га мами лукави. Особито се то радикално манифестује у посткомунистичким државама, гдје су генерације индоктриниране борбеним атеизмом. Ратом, који су њихови идеолошки преци повели против Бога.

Раговарао: Ђорђе Брујић

Будимир Дубак је рођен у Андријевици 25. фебруара 1952. године. Објавио је више од тридесет дјела: поезије, приповједака, романа, драма и есеја.

Добитник је награда: Марко Миљанов, Лаза Костић, Петар Кочић, Кондир Косовке девојке, Универзитетска ријеч, Печат Херцега Шћепана, Видовданска повеља, Светосавско благодарје – награда Удружења књижевника Србије, Миодраг Ћупић, Бранко Радичевић, Појушћије писмена (Распјеване ријечи) – награда истоименог међународног фестивала поезије у Москви, Макаријево слово – награда за животно дјело Удружења књижевника Црне Горе, Вишњићева награда, међународна награда Витез слова словенског, Бескрајни плави круг Матице српске.
Дјела су му преведена на више свјетских језика. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице српске и члан Словенске академије књижевности и умјетности.
Живи у Подгорици.

Ад наш свагдашњи

(О хришћанском и митском у поезији Будимира Дубака)

Пише: Ђорђе Брујић

У бићу сваког осврта на одређено умјетничко дјело несумњиво се крије тежња да самим собом обликује коначан став о тој умјетности, доносећи издвојени вриједносни суд, једнако као што је извјесно да природа тога текста, или есеја, није коначна, него да он представља недовршен покушај о могућностима принципијелног увида у елементе, границу, теорију и начела претпостављене творбености.
Засебно је питање да ли је коначним могуће дати одговор о бесконачном, без обзира што таква жеља може бити иманентна природи есеја, његов подтекст, а у коначном и његов унутрашњи смисао. Дефиниција система девијација у поезији није аналогна категорији девијације уопште; у пјесништву она претпоставља измјештеност, помак из равнотеже, или онеобичавање. 

Колона на путу избављења

Пише: Будимир Дубак 

 

Нова књига Ђорђа Брујића „Последњег дана вече“ његова је шеста књига пјесама.
Потоњи прогон и погром Срба из Хрватске, који је пјесник непосредно доживио, тематски је оквир и тема овог особеног поетског свједочанства.
Увијек је био најтежи задатак писца да извјештава из самог пакла, у тренутку збивања трагичних и застрашујућих, а из позиције жртве и свједока. Та казивања махом су обојена заглушујућом буком, коју производе бубњеви страдања и смрти, како сопственог народа, тако и личног удеса.