Човек је роб зато што је слобода тешка, а ропство лако
 |
Човек себе тиранише свешћу о властитој слабости и властитом ништавилу, и жудњом за моћи и величином. Својом поробљавајућом вољом човек поробљава не само другог, него и себе. Постоји вечита тенденција ка деспотизму, жеђ за влашћу и господарењем. Првобитно зло је власт човека над човеком, унижење човековог достојанства, насиље и господарење. Експлоатација човека од стране човека, коју Маркс сматра првобитним злом, јесте другостепено, изведено зло, јесте појава могућна као господарење човека над човеком. Али, човек постаје господар другога зато што је по структури своје свести постао роб воље за господарењем. Иста сила којом он поробљава другога поробљава и њега самог. Слободан човек не жели ни над ким да господари.
Вођа гомиле налази се у истом таквом ропству као и гомила, он не може да постоји изван гомиле, изван робља над којим господари, сав избачен у спољашње. Тиранин је производ маса које пред њим осећају страх. Воља за моћ, за доминацијом и господарењем јесте страст, то није слободна воља и воља за слободом. Страст воље за моћ налази се у власти судбине и гради је човек судбине. Цезар-диктатор, херој империјалне воље, поставља се под знак фатума. Он не може да се заустави, не може да се ограничи, он иде све више и више ка пропасти. То је осуђени човек. Воља за моћ је незасита. Она не сведочи о сувишку снаге која се даје људима. Империјална воља гради сабласно, ефемерно царство, она рађа катастрофе и ратове. Империјална воља је демонско изопачење истинског човековог позвања. У њој је изопачење универзализма на који је човек позван.
Христос је слободан, најслободнији међу синовима људским. Он је слободан од света, и везује једино љубављу. Христос је говорио као онај који има власт, али он није имао вољу за власт и није био господар. Цезар, херој империјализма, јесте роб, роб света, роб воље за моћ, роб људске масе без које не може да оствари вољу за моћ. Господар познаје једино висину на коју га узносе робови, цезар познаје једино висину на коју га узносе масе. Али, робови, масе исто тако, свргавају све господаре и све цезаре. Слобода јесте слобода не само од господара, него и од робова. Господар је детерминисан споља, господар није личност, као што ни роб није личност, само је слободан човек личност, макар и читав свет хтео да га покори.
Постоји психологија насиља индивидуалнога и постоји психологија насиља колективнога, социјалнога. Кристализовано, окоштало друштвено мњење постаје насиље над човеком. Човек може да буде роб друштвеног мњења, роб обичаја, нарави, социјално наметнутих судова и мишљења. Тешко је преценити насиље које у наше време врши штампа. Просечан човек наше епохе размишља и суди онако како му то сервирају новине које чита свако јутро, оне га подвргавају психичкој присили. А уз лажљивост и поткупљивост штампе добијају се најужаснији резултати у смислу поробљавања човека, његовог лишавања слободе савести и мишљења. Међутим, како је ово насиље сразмерно мало примећено! Оно се примећује једино у земљама диктатура где је фалсификација мишљења и просуђивања људи државни посао. Такви су парадокси о слободи у социјалном животу. Ропство се прикрада човеку са свих страна. Борба за слободу представља супротстављање и без супротстављања њен патос слаби. Слобода која је постала обичан живот прелази у неприметно поробљавање човека, то је објективирана слобода, у исто време када је слобода царство субјекта. Човек је роб зато што је слобода тешка, а ропство лако.
Вођа гомиле налази се у истом таквом ропству као и гомила, он не може да постоји изван гомиле, изван робља над којим господари, сав избачен у спољашње. Тиранин је производ маса које пред њим осећају страх. Воља за моћ, за доминацијом и господарењем јесте страст, то није слободна воља и воља за слободом. Страст воље за моћ налази се у власти судбине и гради је човек судбине. Цезар-диктатор, херој империјалне воље, поставља се под знак фатума. Он не може да се заустави, не може да се ограничи, он иде све више и више ка пропасти. То је осуђени човек. Воља за моћ је незасита. Она не сведочи о сувишку снаге која се даје људима. Империјална воља гради сабласно, ефемерно царство, она рађа катастрофе и ратове. Империјална воља је демонско изопачење истинског човековог позвања. У њој је изопачење универзализма на који је човек позван.
Христос је слободан, најслободнији међу синовима људским. Он је слободан од света, и везује једино љубављу. Христос је говорио као онај који има власт, али он није имао вољу за власт и није био господар. Цезар, херој империјализма, јесте роб, роб света, роб воље за моћ, роб људске масе без које не може да оствари вољу за моћ. Господар познаје једино висину на коју га узносе робови, цезар познаје једино висину на коју га узносе масе. Али, робови, масе исто тако, свргавају све господаре и све цезаре. Слобода јесте слобода не само од господара, него и од робова. Господар је детерминисан споља, господар није личност, као што ни роб није личност, само је слободан човек личност, макар и читав свет хтео да га покори.
Постоји психологија насиља индивидуалнога и постоји психологија насиља колективнога, социјалнога. Кристализовано, окоштало друштвено мњење постаје насиље над човеком. Човек може да буде роб друштвеног мњења, роб обичаја, нарави, социјално наметнутих судова и мишљења. Тешко је преценити насиље које у наше време врши штампа. Просечан човек наше епохе размишља и суди онако како му то сервирају новине које чита свако јутро, оне га подвргавају психичкој присили. А уз лажљивост и поткупљивост штампе добијају се најужаснији резултати у смислу поробљавања човека, његовог лишавања слободе савести и мишљења. Међутим, како је ово насиље сразмерно мало примећено! Оно се примећује једино у земљама диктатура где је фалсификација мишљења и просуђивања људи државни посао. Такви су парадокси о слободи у социјалном животу. Ропство се прикрада човеку са свих страна. Борба за слободу представља супротстављање и без супротстављања њен патос слаби. Слобода која је постала обичан живот прелази у неприметно поробљавање човека, то је објективирана слобода, у исто време када је слобода царство субјекта. Човек је роб зато што је слобода тешка, а ропство лако.
Нема коментара:
Постави коментар