(један командант, своме посилноме)
 |
| Љубан Клобучар |
прије битке
да видимо
колико
гробова
ископати
треба
И
не
зовите
попове
биће
велика
гужва
да
се
не
примијети
а камоли
упамти!
Бол
Како ме боли око,
кога више нема
на које више ништа видјети неће.
Како ме боли рука,
коју су ми одсјекли.
Како ме боли нога,
што ослонац ми бјеше,
а сад је више нема.
Како ме боли кућа,
која тамо далеко оста,
а можда је више нема.
Како ме боли душа,
када ми тијело замире
у очају дугих сања.
Како ме боли све,
чега више нема.
Нема коментара:
Постави коментар