Пјесничко безмолвије и непрегледни простор ријечи

(О књизи Чтенија Ивана Негришорца)

Иван Негришорац, Драган Алорић, Ђорђе Брујић, Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић и Будимир Дубак

 

Када се пред читаоцем нађе нова књига, као што је пред нама нова књига Ивана Негришорца Чтенија, чини му се да би у тренутку док је суочен са несагледивим пјесничким морем, најспасоносније било када би могао да чује шта сам аутор каже о себи, да ослушне како би сам пјесник себе дефинисао и макар у назнакама покушао да му објасни шта је, и зашто је баш то и тако (на)писао. Сартрово појашњење: Читалац све тек мора учинити и све је за њега већ учињено, не дјелује баш охрабрујуће, иако прецизно дефинише принцип креативног читања и однос читаоца спрам текста. Тако обесхрабрен, читалац може да закључи да он у ствари није слободан, него супротно очекивању још више и дубље заробљен.

Стихови за уточиште

 

Књижевна трибина „Ријеч” из Подгорице, приредила је поклоницима писане ријечи вече са ствараоцем Ђорђем Брујићем, који се недавно објавио нову пјесничку збирку.
О његовом пјесничком сензибилитету, говорио је пјесник Ранислав Ачковић, а аутор је казивао стихове из нове збирке.