ЛУКИАНА МУШИЦКОГА
(+1837)
Лукиана
земља крије,
Над
њим стадо суза лије:
Мушицкога
Србин виче:
Устај
рода просвјетниче!
„Адмирале,
силна бура
На
пучини лађу грува, –
Талас
бије... море пјени...
Пропадосмо
– дај се прени!
Тимун
пуче, весла скрши,
Већ од
страве коса стрши;
Гром
запали, пуче први,
На
нишану – котву смрви...
У
одају т' вода куља
Пусту
нема ко да пуља;
Момчад
блиједи – руке диже
А брод
тоне ниже, ниже.“
Лукиана
земља крије,
над
њим стадо сузе лије;
Мушицкога
Србин виче:
Устај
рода просвјетниче!
Никола
Беговић, 1864.
НА ГРОБУ
ЕВГЕНИЈА ЈОВАНОВИЋА*)
+ 1854
Све
што имам... Чим сам сијо...
То ми
давно гробље крије,
(Тужан
Србе, што сам био!)
То ми
врела суза мије.
Заспа
Душан... туго моја!
Милош
паде – дика рода,
Југовићи
сред разбоја
Изгибоше
без порода. –
Танан
појас још се држи,
Још се
чује Гора Црна;
Ал'
су врази србски бржи,
Немаре
се малог трна...
Ох,
дај' је рада (ка' што није)
Да је
слоге од свих страна,
Срб да
ј' сваки Евгеније:
Ускрсла
би наша грана.
Он
узтраја – он се бори –
За
шеснаест пуних љета;
Па
уморан да с' одмори –
Оде
тужан с овог свјета.
Бродом
равна што зна боље,
(А и
тко би боље знао?)
Крепко
плови низ све шкоље –
А
нерече нитко: „Јао“!...
Мору
знаде дивље ћуди...
Старој
бури рока њена...
О
челичне њег'ве груди
Разбила
се многа пјена! –
Витка
весла... Талас хвата,
Оће да
их ломи силом;
Али
бродар свог алата –
Не
упушта мору чилом.
Прети
врагом нека шуте,
И
слободно правде иште:
„Ево –
рече – ране љуте,
„Од
притиска Србљи пиште“!
Овђе
лежи златно крило
Цркве,
рода и просвјете:
За њим
плаче „Славство“ мило,
А и „Право
цркве“ свете!!
Оца
стадо оплакује,
лијућ
сузе потоком;
Зато
гробу прижељкује,
Тјешећи
се надом сладком;
„Е ће
с' пренут Евгеније
„Јовановић,
пастир дивни:
„Да он
стадо своје свије!
„И
посрами пако кивни....“
Никола Беговић
(Објављено у: „Србско-далматински магазин“ за 1869, Задар)
__________________
*) Ово
је био србски владика (горњо) карловачки, писао је познату граматику црквено-словенског
језика, и „Право црковно“. Период владиковања његовог одликује се мужанским
радом и постојаношћу.
ЦРКВА НА БРЂАНИМА
Димшић
плови Савом - водом
Ја
погледам својим родом; –
Од
Небојше – амо, тамо,
Све
овејан Србин само.
Бјељкају
се цркве бјеле;
Пјевуцкају
српске селе;
Шумори
ми Врбас, Дрина;
(Ех,
топим се од милина!)
Па гле
ово, па гле оно,
Свуда
миље Душаново! –
Хју!
гђе раја ланцу викла,
Сад из
земље црква никла! –
Ој, уз
воду све то – боље!...
Бановина
– равно поље
И ту
Србин не пониче,
(Истина
је, нису приче!)
Сав у
чуду, баш у чуду,
Још
сагледах б'јелу граду
На Брђани (сретни били!)
Бјео оро трепће крили. –
Е, па
здраво широм роде!
Здраво
синци од слободе!
Српску
школу с' црквом спаја.
Србин
спаја, и – поп Паја!
Полуге
су ово двије,
(Два
су ока све-Србије!)
–Ма
име је само пусто,
–Гђе
имењак мртав сусто!!!...
У Карловцу, на св. Петра Цетињског 1888.
Никола Беговић
(Објављено у: „Србобран“,
У Загребу, 22. октобра 3. новембра 1888.)
СВ.-САВСКА СЛАВА
коју приредише
СРБИ ЛЕПАВИНА-КРИЖЕВАЧКИ
16. 28. јануара 1889.
Зора
руди, гласно звоно гуди,
Лепавина
своју ђецу буди:
Стари
Дујо дуплијере пали,
Слави
дошли велики и мали.
Дивна
слава: дош'о свети Сава!
Оживила
гора и дубрава.
Очатали,
сложно отпојали.
„Пут у
живот“ – често помињали!
Па
подигли часне крсте тројне
И
кренули ко небесне војне:
Упут
дошли младој „Ратарници“,
Ратарници
– новој расадници!
Сусретала
млада Србадија,
Сву ју
застро барјак – крстајлија,
На
барјаку дивно слово пише:
„Вјера, нада и љубав одише,
Само слога Србина спасава
На том жито расте и класава!“
Н
попрсју у свакога Срба,
Одсјајује
биљег тројна грба!
Дивни
знаци, рајски преостаци...
–Све
док стоје и Срби у шаци! –
–Рајско
ј' воће – (ко га штоват хоће);
–Ал'
присједа – тату и бахату...)
Отстојали,
славу опојали:
Чарнојева
старца помињали,
Пет
вјекова на зрње бројали;
У
босиљак патње увијали,
Крв –
предали богу на освету,
Све
праштали у накрст по св'јету; –
Па
босиљком себе умивали
И
кољивом душу залагали.
У глас
кличе Србадија млада:
–„Свети Саво! нек је твоја
влада!“
Никола
Беговић
(Објављено у: „Србобран“,
У Загребу, 14.26. јануара 1889.)
Напомена: У овом циклусу пјесама проте Николе
Беговића није објављена позната „Пјесма Светом Сави“ за коју један број
научника сматра да је написана на Банији и да је његово дјело. Међутим, има и
оних истраживача који тврде да је „Пјесма Светом Сави“ (данас позната као „Химна
Светом Сави“) настала у коауторству. Једино у вези са чим међу истраживачима постоји сагласност јесте чињеница да химна потиче из „пречанских крајева“, односно „с оне стране Саве и Дунава“ – са Фрушке горе, Срема, Баније... Због тих научних недоумица и дилема, одлучили
смо да је објавимо у оном облику у којем је, под његовим именом, штампана у „Србобрану“,
у Загребу, 1898. године.
ПЈЕСМА СВЕТОМ
САВИ
првом
архиепископу српском
Усликнимо са љубављи
Светитељу Сави,
Србске цркве врхојној
Светитељској глави:
Тамо
вјенци, тамо слава,
Гђе
наш србски пастир Сава,
Појте
му Срби
Пјесму
и утројте.
Мила наша Банио,
Лико и Крбаво
Са свих страна Сви Срби!
–С мора и с Дунава:
К небу
главе подигните,
Саву
тамо угледајте.
Саву
Србску славу,
Пред
престолом Творца.
Милешево мило мјесто,
Светог Саве двери,
Почетак је србске славе;
Ал' и сведок туге:
Милешево – од Турчина
Спаљено је и сатрено –
Оно
Србе зове,
Да му
крет понове!
Сјетимо се данас браћо,
Урош-цара последње,
Србског цара Душана
Сина добродјетелног:
Вукашине
вране –
Србског цара враже,
Ти
Уроша уби;
Ал'
зла не избјеже!
Четир стотин седамдесет
Све црнијех љета,
Сад бројимо од Косова,
Несретног измета:
Фрушка
горо тјеши се
С'
тјелом кнез-Лазара;
А сав роде србски
Вјером
православном.
Тко се не би заплакао,
Гледајући Србе,
Гђе Србија царица
Изгубила име:
„Сервијом“
је из зависти
Од
туђина... наречена. –
Србијо
устани,
И лице
прохлади.
Јадна Босна, Бугарска
И Ерцеговина,
Још у мрају уздише
И не види свјета.
Чуј
наш вапај Саво!
Српска
света главо,
Ти
прождени густи мрак,
И Србе
прослави.
И прослави Господара,
Нашег Цара-Војводу
Који љуби свагда Србе
Ко синове вјерне:
Да нам
цвјета – олтар вјере,
Србско
име, слава стара;
Боже!
Србе чувај!
И –
слогу јим подај!
прота
Никола Беговић
(Објављено
у: „Србобран“, Загреб, 31. јануара (12. фебр.) 1898.)
Нема коментара:
Постави коментар