ЛУКИАНА МУШИЦКОГА
(+1837)
Лукиана
земља крије,
Над
њим стадо суза лије:
Мушицкога
Србин виче:
Устај
рода просвјетниче!
„Адмирале,
силна бура
На
пучини лађу грува, –
Талас
бије... море пјени...
Пропадосмо
– дај се прени!
Тимун
пуче, весла скрши,
Већ од
страве коса стрши;
Гром
запали, пуче први,
На
нишану – котву смрви...
У
одају т' вода куља
Пусту
нема ко да пуља;
Момчад
блиједи – руке диже
А брод
тоне ниже, ниже.“
Лукиана
земља крије,
над
њим стадо сузе лије;
Мушицкога
Србин виче:
Устај
рода просвјетниче!
Никола
Беговић, 1864.
(Објављено у: „Србско-далматински магазин“
за 1866, Задар)