петак, 28. април 2023.

Веселин Лазаревић (20.9.1954. – 26.4.2023.)

Колико ријечи до Цетиња, Владико

Вани
Сјеверни вјетар луди по методу Станиславског
Умјесто лишћа шушти мисао Одсијавају ријечи
Изгубих дан Нађох ноћ
Догоријева ми свијећа Метафорично
Спаси ме Фјодоре Не дај ме Владико
Опрости што ти кости дрмусам
Посредниче између неба и људи
Желим да с Тобом одиграм партију билијара
Али бих и тада
Изнад зелене чоје Обилића Пољане
Само о „Лучи“ Твом најмудријем слову
Мимо језика домовине нема ни лијево Ни десно
Већ Високо
Колико још треба до Цетиња Мој Владико

Микрокозма је Ипак Највећа тајна
А јунаштво без чојства само израз дивље снаге
Гдје да се склоним од мириса крви и боје новца
Од меланхолије и болне продукције поноћних
Вијести
Хистеричне машинерије рата нерава
И психологије сотониних барјактара
Владика је националиста Геноцидни пјесник
Гракће читава библиотека злих језика
Жбири Лица боје рђе Начуљују уши
Отварају снајперистичко око
Колико још треба до Цетиња Мој Владико

Високопреосвештени мајсторе билијара
Свеучитељу
Ван Гога је лако фалсификовати
Тебе још лакше злоупотријебити
У звеку од времена
Ипак Остајем сам да одбраним част
Твом универзалном коду и холографском обрасцу
Не мораш ми рећи Вјерујем
Од самоће горе болести нема
Нема ни љепоте као у жениној љубоморноj машти
Нити ружноће као у мајчином страху
Не знам да ли је Чаунгце био лептир или човјек
Али сам сигуран да је Твоје виђеније ризница
Мисаоних слика и духовних праслика
Јединство разума и материје Човјека и свемира
А мисао свештена и света
Колико налажу Достојанство Част и Чојство
И да је мој ум прозор кроз који посматрам тај свијет
Дубоко и Високо
Реци
Колико још ријечи треба до Цетиња Мој Владико

Нема коментара:

Постави коментар