Веселин Лазаревић (20.9.1954. – 26.4.2023.)

Колико ријечи до Цетиња, Владико

Вани
Сјеверни вјетар луди по методу Станиславског
Умјесто лишћа шушти мисао Одсијавају ријечи
Изгубих дан Нађох ноћ
Догоријева ми свијећа Метафорично
Спаси ме Фјодоре Не дај ме Владико
Опрости што ти кости дрмусам
Посредниче између неба и људи
Желим да с Тобом одиграм партију билијара
Али бих и тада
Изнад зелене чоје Обилића Пољане
Само о „Лучи“ Твом најмудријем слову
Мимо језика домовине нема ни лијево Ни десно
Већ Високо
Колико још треба до Цетиња Мој Владико

Од свакодневног до универзалног

(Ђорђе Брујић, Кућа на леду, УКЦГ, Подгорица)

Иза једне пјесме стоји цио језик на којем је написана, говорио је Љубомир Симовић. Узмемо ли да се под језиком подразумијева и језичко памћење, што свакако јесте, онда је поезија Ђорђа Брујића у књизи «Кућа на леду», почев од лексике и стиховне интонације до тема и мотива, најпоузданија потврда оваквог увјерења. У њој сусрећемо више језичких слојева и искустава разноразних пјесничких облика: химнични тон средњовјековних молитава, савремену урбану лексику, иронију, гротеску...

Спој крвне групе и карактера

(Ђорђе Брујић, "Страх од шума", Народна књига, Београд)

Ишчитавањем књиге "Страх од шума", Ђорђе Брујић, књижевник и новинар, уводи нас својом поезијом у пету димензију, димензију свијести, у којој постоји ментални простор, менатално вријеме, ментална свјетлост, ментална енергија... Ова поезија је свијет његових снова, симбола, духовних праслика, мисаоних слика тренутног Брујићевог стања, свијести његове душе која сагледава истину и разумије стварност.