Живот за књигу у лепој Венецији

Венеција и Европа петнаестог века у превирању нових идеја, али и у страху од Бајазитових освајања, и човек из наших крајева Божидар Вуковић, који живот посвећује књизи у том свету, теме су првог романа Катарине Брајовић „Штампар и Вероника”, у издању „Штампара Макарија” и „Октоиха”.

Ово дело је представљено у Библиотеци града Београда, а у разговору су учествовали Александар Јерков, Гојко Божовић, Марко Крстић и ауторка.

Поводом језика ове књиге, израза искусног приповедача, који је истанчан и грациозан, као и ренесансни дух који дочарава, Катарина Брајовић каже:

„Те снажне слике носим у својим визијама још од детињства, када су нам родитељи показивали репродукције врхунских сликарских дела ренесансе, као један оригинални преиндустријски свет. Желела сам да ова књига буде посвећена таквој лепоти и креацији, као контраст нашем суморном свету. Предмети из ренесансног времена завршавају у музеју, а наше ствари ишчезавају, све краћим путем.”

 

Ловци су бољи од политичара

Драго Кекановић (1947), приповедач, романсијер, песник, драмски писац, сценариста, дугогодишњи уредник и драматург у Драмском програму Телевизије Загреб, односно Хрватске радио-телевизије, овогодишњи је добитник награде „Светозар Ћоровић”, која се додељује на Ћоровићевим сусретима у Билећи, за роман „Вепрово срце”, који је објавила Српска књижевна задруга (СКЗ), у јубиларном „Колу”, о 120. годишњици СКЗ.
Кекановић је аутор песничке књиге „Светлост шуме”, збирки прича „Механика ноћи, списи”, „Вечера на веранди”, „Ледена шума и друге кратке приче”, „На небу”, романа „Потомак сјена”, „Ивањска ноћ”, „Рибља стаза”, „Амерички сладолед”… и више драма и сценарија.
Роман „Вепрово срце”, у чијем поднаслову стоји: Ловачки роман, говори о последњем рату и распаду Југославије.
 

Јован Радуловић: Зазирем од писаца који пишу само романе

О 120-годишњици, „Српска књижевна задруга” у 104. колу, објавила је збирку прича Јована Радуловића „Сумњива сахрана”, са десет нових прича. Јован Радуловић (1951), приповедач, романсијер, драмски писац, сценариста, аутор је култних збирки прича: „Илинштак”, „Голубњача”, „Даље од олтара”, „У Исламу Грчком”, „Идеалан плац”, „Изгубљени топоними”, романа: „Браћа по матери”, „Прошао живот”, „Од Огњене до Благе Марије”, више драма и сценарија за филмове и телевизијске серије, као и књига документарно прозних и есејистичких записа. Његова дела превођена су на више европских језика, добитник је наших најзначајнијих књижевних награда.

Никола Вујчић: Заборављени Григор Витез

 

У хрватској књижевности је опстао, преживео је чак и чистку у наставним плановима и библиотекама

Поводом стогодишњице рођења Григора Витеза (1911–1966), Српско културно друштво „Просвјета” из Загреба објавило је изабрана дела овог великог хрватског и српског писца, у два тома, на готово осам стотина страна. У првом тому „Повјерење животу”, налазе се песме за одрасле и децу и проза за децу, а у другом „Очи траже свјетлост” су књижевност за одрасле, поетички текстови, преводи с руског и писма. Књигу је приредио Никола Вујчић.