Приказивање постова са ознаком Агенција Срна. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Агенција Срна. Прикажи све постове

понедељак, 7. новембар 2016.

Срби у Црној Гори су обесправљени, понижени и осиромашени

 
Српско становништво у Црној Гори, иако статистички чини више од трећине укупне популације, потпуно је обесправљено, понижено и осиромашено, те изложено притисцима, насиљу и дискриминацији, истиче писац Ђорђе Брујић.
Он упозорава да, ни након посљедњих избора у Црној Гори, ништа не наговјештава да би могло доћи до суштинских промјена у односу према Србима, иако се чини да након 16. октобра, ипак, више ништа неће бити као што је било раније, макар у елементарним политичко-партијским односима.

недеља, 24. мај 2015.

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 
Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић
 
Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 
"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни. 

понедељак, 18. јун 2012.

Брујићева "Улица за самоћу"

Подгорица, (Срна) - Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице објавила је нову књигу пјесама Ђорђа Брујића, под називом “Улица за самоћу”.
Пјесника Ђорђа Брујића препознајемо као једног од најзначајнијих представника савременог српског пјесништва у Црној Гори. Његова нова пјесничка књига наставља поетску линију која се креће од оглашавања нерјешивог односа пјесничког субјекта и егзистенцијалног окружења, коју је Брујић започео већ својим првим књигама „Нови пусти дани“ и „Упутство за путовање“, да би је наредним књигама „Страх од шума“ и „Кућа на леду“ потврдио као трајну димензију онтолошког бескућништва.