У високим сферама умјетности се међусобно прожимају

ИНТЕРВЈУ: 

АКАДЕМИК ЂОРЂЕ НЕШИЋ, КЊИЖЕВНИК

 

Академик Ђорђе Нешић, књижевник

Не зна човјек шта је горе: кад ниси смио да кажеш све што мислиш, или данас кад смијеш, али те нико не слуша. Жалосно је стање с урушеним системом књижара и издавача, а још је жалосније кад у преосталим комбинацијама књижаре, папирнице, цвјећаре и продавнице играчака од треш литературе не можете наћи белетристику. Онда није чудно да су звијезде књижевне сцене некадашње водитељке, пинкпантерице и полуписмени скрибомани 

Разговарао: Ђорђе Брујић 

 

Пјесник, есејиста, књижевни критичар, преводилац (...) Ђорђе Нешић рођен је 1957. године у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (група југословенске књижевности и српскохрватски језик). Радио је као професор у средњој и основној школи, као библиотекар, директор културног центра… Од 1998. године запослен је као виши стручни сарадник за друштвене дјелатности у општини Ердут. Од 1999. године волонтерски обавља дужност управника Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, а од 2025. запослен је као управник у Центру.

Моје свједочење о кући Милутина Миланковића у Даљу

Било је то овако. Једном давно, преко седам равница, и још седам равница, негдје 2004. године, чини ми се да није била загазила 2005, нанесоше неки путеви Чедомира Вишњића и мене у Вуковар. Можете мислити колико је то њивā за нас из Горње Крајине? Пред полазак, наравно, договoрисмо се са Ђорђем Нешићем да се негдје нађемо, да продиванимо, макар и накратко. Ријеч-двије, онолико колико буде имао времена. И тако би. Сретосмо се у Даљу, гдје нас Ђорђе најприје одведе до цркве, а потом у кратку, туристичку, туру варошицом. Онда одједном рече: "Идемо да вам нешто покажем“. Кренусмо полако, ногу пред ногу, до једне расклимане, рушевне куће. Помислио сам да су то остаци ратова – шта би друго. Уђосмо кроз прозор, јер вратима се није могло прићи. Под ногама пуца драча. Газимо преко шута до глежњева, преко греда и гредица, преко летава и зарђалих ексера, кроз ситно умрвљену срчу... Гледамо да нам нешто не падне на главу... Каква стожина или остаци попуцалих црепова... Да не изгинемо!

Ђорђе Нешић: Прозор кроз који Дунав тече

Једном, ако се размрсе нити 

и пораз престане да пече,
кад мине све, да ми је бити
прозор кроз који Дунав тече.

Па да кроз мене поглед оде,
у зору када сунце гране,
преко широке плаве воде
до тополикā с бачке стране.

А увече, када се згусну,
на мени капи бивше паре
да ми, пре но што мирно усну,
дечји прсти цртају шаре.

Да ми је бити, бар једно вече,
прозор кроз који Дунав тече.

Ђорђе Нешић: Језик је као свемир

 

Одувијек сам волио сваштаре и рјечнике, онакве какав је Вуков, пуне дигресија и литерарних рукаваца. Језик је као свемир, бесконачан и свевремен

Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо) сматра се пјесником, но пише и прозу, књижевне критике и есеје, а Славонију, Барању и западни Сријем обогаћује бројним културним догађајима. Добитник је бројних књижевних награда, међу њима и “Просвјетине” “Сава Мркаљ”. Објавио је шест књига пјесама, а његов завичајни рјечник “Лук и вода” ових је дана у издању СКД-а “Просвјета” доживио друго издање.