Ђорђе Нешић: Прозор кроз који Дунав тече

Једном, ако се размрсе нити 

и пораз престане да пече,
кад мине све, да ми је бити
прозор кроз који Дунав тече.

Па да кроз мене поглед оде,
у зору када сунце гране,
преко широке плаве воде
до тополикā с бачке стране.

А увече, када се згусну,
на мени капи бивше паре
да ми, пре но што мирно усну,
дечји прсти цртају шаре.

Да ми је бити, бар једно вече,
прозор кроз који Дунав тече.

 

 

Миш  

 

Цео град избушен а где је твоја рупа

у овој пакленој студи

 

ево ти моје душе

цвокотаћемо скупа

цијучи да не полудим 

 

 

Мањинска серената

 

Боље је бити у мањини,

уз нужну дозу мазохизма.

(Иако мала, каткад се чини

непремостива да је шизма)

Сем што си лице с тјералице,

нема о чему да се вајка.

Само треба пасти ничице

кад год се дигне нека хајка.

А потом - буди парадигма:

Торжествена је мањинска стигма.

Наша је звијезда у даљини!

На библијску све личи причу

о прогоњеном и гоничу.

Боље је бити у мањини.

Тврђа

III

Четири цркве играју покер.

На сунцу блиста бакар.

Небо се нагло боји у окер

и стрепи (малчице макар!)

од страшне игре: чији ће футур

постати презент докон?

Коме ће бити ногом у тур,

а коме: клањам се, госпон?

Стерпи и сунце (главни кибицер!),

калдрма суспреже врисак.

Неко ће ићи на хладан шприцер,

а неко на црни списак.

На пустом тргу: једини урес -

спомен на кугу: будући удес.

Подрум

Господ нас кара Господ нас куша шиба нас ђавољи реп

подрумска влага нагриза кости у главу удара цреп

наситно мељу месари душа шејтан дува у мех

опет нас менгеле качи о ченгеле кајемо туђи грех

посетиће нас четири коња чујеш ли њихов кас

али не дебела не преко Бегеја ови ће зобати нас