Ђорђе Брујић: О књизи коју нисам имао

(Научно и књижевно-научно стваралаштво Чедомира Вишњића)

Чедомир Вишњић (фото: Јовица Дробњак)

Кратко питање на почетку – да ли сте икада чули да неко покушава да напише иоле озбиљнији текст о озбиљној књизи, а да притом књигу није ни видио, осим окер корица на интернет страницама. Ваљда су окер? Ко зна какве све боје интернет може да помијеша… Већина ће, вјероватно, помислити да је шала. Међутим… Дешава се, рећи ћете, да се у неким случајевима почетничког или аматерског стваралаштва, нарочито пјесништва, остваре и таква наумљења.

Промотер, оратор, или бесједник, неколико сати прије почетка промоције узме књигу, прелиста је, претрчи дијагонално по стиховим, и онда око оне мрве коју је видио преде причу од неколико минута. Не оптужујем, наравно, јер је човјек могао наићи на нешто што га је коснуло, и ето материјала… Не говорим, ни о томе да од таквог „приступа“ неко има користи, а већина, углавном, штете… Али иоле озбиљније, о озбиљној књизи? Нечувено!

Моје свједочење о кући Милутина Миланковића у Даљу

Било је то овако. Једном давно, преко седам равница, и још седам равница, негдје 2004. године, чини ми се да није била загазила 2005, нанесоше неки путеви Чедомира Вишњића и мене у Вуковар. Можете мислити колико је то њивā за нас из Горње Крајине? Пред полазак, наравно, договoрисмо се са Ђорђем Нешићем да се негдје нађемо, да продиванимо, макар и накратко. Ријеч-двије, онолико колико буде имао времена. И тако би. Сретосмо се у Даљу, гдје нас Ђорђе најприје одведе до цркве, а потом у кратку, туристичку, туру варошицом. Онда одједном рече: "Идемо да вам нешто покажем“. Кренусмо полако, ногу пред ногу, до једне расклимане, рушевне куће. Помислио сам да су то остаци ратова – шта би друго. Уђосмо кроз прозор, јер вратима се није могло прићи. Под ногама пуца драча. Газимо преко шута до глежњева, преко греда и гредица, преко летава и зарђалих ексера, кроз ситно умрвљену срчу... Гледамо да нам нешто не падне на главу... Каква стожина или остаци попуцалих црепова... Да не изгинемо!

Одржана Светосавска академија у Загребу

Награда Сава Мркаљ Милошу Кордићу

Светосавска бесједа предсједника СКД "Просвјета" Чедомира Вишњића

Даме и господо, драги пријатељи, чланови "Просвјете", добро дошли на Славу нашег Друштва,

Славу коју смо амбициозно али искрено и са срцем сами одабрали, поштујући завјете предака, да се барем једном у години присјетимо и коријена и врхунаца у овом нашем огранку заједничке повијести, да се присјетимо димензије и смисла онога чему по властитом избору припадамо. Тако смо као људи свог времена себи наметнули мјеру која се испунити не може, али од које се, ако смо људи, ни одустати не може.