Јован Радуловић: Зазирем од писаца који пишу само романе

О 120-годишњици, „Српска књижевна задруга” у 104. колу, објавила је збирку прича Јована Радуловића „Сумњива сахрана”, са десет нових прича. Јован Радуловић (1951), приповедач, романсијер, драмски писац, сценариста, аутор је култних збирки прича: „Илинштак”, „Голубњача”, „Даље од олтара”, „У Исламу Грчком”, „Идеалан плац”, „Изгубљени топоними”, романа: „Браћа по матери”, „Прошао живот”, „Од Огњене до Благе Марије”, више драма и сценарија за филмове и телевизијске серије, као и књига документарно прозних и есејистичких записа. Његова дела превођена су на више европских језика, добитник је наших најзначајнијих књижевних награда.

Два краја стиха о српском роду

Књижевна трибина Микрокозма, коју је Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори посветила поезији и пјесницима, угостила је овог пута Ђорђа Брујића и Богића И. Булатовића.

Вече у Матици српској

Опјевавање божанског

(Милица Краљ, Лепи Јован, Унирекс- Јаникс, Подгорица-Београд 2011.)

Нова пјесничка књига Милице Краљ насловљена „Лепи Јован”, објављена је под окриљем „Унирекса” из Подгорице и „Јаникса” из Београда. Збирка садржи 33 пјесме, која почиње циклусом „Лепи Јован”, а завршава са „Плавим анђелом ариљским”.

Савремено знање, идеологија знања

Пише. Ранислав Ачковић

Неспутана потреба за знањем одвајкада се сматрала као индивидуалан феномен, са крајњом сврхом да субјект стави на пробу, па потом измјери или измијени статус јединке у друштву. Наоко, оваква пракса се до данас није измијенила, осим што се чини да је сазнајни поступак постао никад ближи извору знања, углавном сведеног на кибер-технолошку лакоћу његове апсорпције.Управо та лакоћа је одлучујућа у намјери да потреба за стицањем знања поприми један идеолошки тип, принцип као и његови претходници рођени у маси.
Да ли информација или информисаних субјеката? Свијет хиперпртоизводње сем индустријских роба успјео је нападно да се истакне и на примјеру информатичке производње, па се чинило да иза њега слиједи олакшица у производњи новог знања.

Анин Радован

Пише. Дара Секулић

Најкраћи пут до Коране водио нас је крај куће Ане Вукелић. У сваком селу има барем једна кућа која је некако скрајнута, засебна и необична. Можда због људи који у њој живе, јер све што човјек направи, па и кућа коју сагради, личи на њега.

Ана је била необично висока и мршава, много је радила, а мало говорила. Наткривена тераса, или гањак, како кажу на Кордуну, на прочељу њене куће био је некако извишен, до њега се пењало преко више степеница. И прозори су били виши и дужи, чинило се уски, ужи од прозора на другим кућама у селу.

Српске књиге у Хрватској

Прошла 1892. била је повољна за нас Србе. Или су наступила одавно већ жељена боља времена или смо ми у овијем врменима бољи постали. Главно је то, да смо те године коракнули добрано напријед. Ето Књижевне задруге у Биограду, ето српских штампарија у Дубровнику, Мостару и чак у хрватском Загребу. Али осим овог видимо ми још једну свијетлу појаву, а то је књижевни покрет код Срба у Хрватској и Славонији. Тамо живи преко 600.000 (шест стотина хиљада) православнијех Срба. Сва Хрватска не само политичка него књижевна и културна друштва заслијепљена шовинизмом прегли су свом снагом, да забашуре Српство тамо.