Књижевна трибина Микрокозма, коју је Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори посветила поезији и пјесницима, угостила је овог пута Ђорђа Брујића и Богића И. Булатовића. Брујић, пјесник средње генерације прочитао је пјесме које откривају пјеснички нерв који пјева, сведено, али емотивно, о страдању, усамљености и самоћи, граду, као судбинском мјесту у којем живимо или само битишемо.
- Можда на прво читање моја поезија изгледа херметична, али настојим да свака моја пјесма носи поруку, да читаоцу буде ближа и јаснија. У овом конкретном случају то је тема страдања, па тема самоће, или самости, као и и града, који ме интересује као феномен. Пјевати о самости није ништа ново, то се чуло од Жана Америја, Хане Арент до Бродског, ја је само изнова црпим. Само показујем да је човјек сам гдје год био, да је и у свом граду он у ствари сам - објаснио је Брујић који је након трибине поклоницима поезије даровао неколико својих пјесничких збирки.
Поета, чији је добар дио поезије посвећен ратним страдалницима и онима истргнутим из завичаја, прочитао је низ својих пјесама, међу којима и „Исповест човека са два имена”, „Пси рата”, „Подрум”, „Улица за самоћу”, „Повратак након прве похаре” и „Шта сањају избеглице чекајући да колона крене”. Стиховима „Коло на Машвини” Брујић је ефектно завршио обраћање публици и уједно потврдио став који је о њему исписао Ранислав Ачковић - да је његова поезија „свијетла тачка која би у брзопотезној метафори могла бити проглашена за звијезду способну да у овдашњем јаловом књижевном искуству засвијетли два пута снажније.”
Ђорђе Брујић, рођен у Карловцу, појавио се 1996. године збирком „Нови пусти дани”. Високу позицију у корпусу савремене српске поезије гради књигама „Страх од шума”, коју су Нинови критичари 2001. уврстили у десет најбољих пјесничких збирки, па „Упутство за путовање”, „Кућа на леду” и најновијом „Улица за самоћу”. Приредио је и антологију „Савремено пјесништво Српске Крајине” - избор из савремене поезије Срба из Хрватске 2002. године.
Члан је удружења књижевника и новинара Црне Горе, Матице српске у Новом Саду и бави се новинарством.
- Можда на прво читање моја поезија изгледа херметична, али настојим да свака моја пјесма носи поруку, да читаоцу буде ближа и јаснија. У овом конкретном случају то је тема страдања, па тема самоће, или самости, као и и града, који ме интересује као феномен. Пјевати о самости није ништа ново, то се чуло од Жана Америја, Хане Арент до Бродског, ја је само изнова црпим. Само показујем да је човјек сам гдје год био, да је и у свом граду он у ствари сам - објаснио је Брујић који је након трибине поклоницима поезије даровао неколико својих пјесничких збирки.
Поета, чији је добар дио поезије посвећен ратним страдалницима и онима истргнутим из завичаја, прочитао је низ својих пјесама, међу којима и „Исповест човека са два имена”, „Пси рата”, „Подрум”, „Улица за самоћу”, „Повратак након прве похаре” и „Шта сањају избеглице чекајући да колона крене”. Стиховима „Коло на Машвини” Брујић је ефектно завршио обраћање публици и уједно потврдио став који је о њему исписао Ранислав Ачковић - да је његова поезија „свијетла тачка која би у брзопотезној метафори могла бити проглашена за звијезду способну да у овдашњем јаловом књижевном искуству засвијетли два пута снажније.”
Ђорђе Брујић, рођен у Карловцу, појавио се 1996. године збирком „Нови пусти дани”. Високу позицију у корпусу савремене српске поезије гради књигама „Страх од шума”, коју су Нинови критичари 2001. уврстили у десет најбољих пјесничких збирки, па „Упутство за путовање”, „Кућа на леду” и најновијом „Улица за самоћу”. Приредио је и антологију „Савремено пјесништво Српске Крајине” - избор из савремене поезије Срба из Хрватске 2002. године.
Члан је удружења књижевника и новинара Црне Горе, Матице српске у Новом Саду и бави се новинарством.
.JPG)
Други дио овог пјесничког двојца који се представио у оквиру седмог издања трибине Микрокозма, Богић И. Булатовић, с друге стране скренуо је пажњу публике борбеним стиховима за које сталну инспирацију има у судбини свог, српског народа.
Булатовић који је окупљеним љубитељима стиха открио дио свог борбеног духа и бунта кроз своје пјесме „Богородица Тројеручица”, „Велики Инквизитор”, „Гробље”, „Земља боја”; „Врачар”, „Тишина”, Гроб”, потврдио је закључак који је у есеју „Поема о нама” изнио Ранко Јововић, да је ријеч о „српском рапсоду”. Дочаравајући поезију овог пјесника који је до сад објавио збирку поезије „Влашке песме” Краљ је подсјетила на Јововићеве ријечи да дар Булатовића „удара под звјезданим небом, јер је убојит и невин попут Муње – дивље слободан `ајдук, непокоран и светачки загледан и не може до тако”.
- Дивљим пјесницима припадам, како је то рекао Ранко Јововић. Поезија ако није ангажована, ако не мијења свијет, може бити поезија, али није моја. Не желим да таква буде моја поезија. Колико успјевам да промјеним свијет, питање је. Али, нека моја поезија буде кап у мору која ће превагнути да се ствари промјене, да се каже свијету да није све онако како јавно мњење климоглаво прати и одобрава. Да постоји још нешто друго, што ћути, али не значи да не постоји - изложио је он сврху свог пјесничког постојања.
Професор српског језика и књижевности који је дипломирао на Филизофском факултету у Никшићу, Булатовић се огласио збирком „Влашке пјесме” 2007. Објавио је низ есеја и полемичких текстова у „Стварању”, „Светигори” и „Гласу Црногорца”. Пјесме су му заступљене у изборима, панорамама и антологијама.
Булатовић који је окупљеним љубитељима стиха открио дио свог борбеног духа и бунта кроз своје пјесме „Богородица Тројеручица”, „Велики Инквизитор”, „Гробље”, „Земља боја”; „Врачар”, „Тишина”, Гроб”, потврдио је закључак који је у есеју „Поема о нама” изнио Ранко Јововић, да је ријеч о „српском рапсоду”. Дочаравајући поезију овог пјесника који је до сад објавио збирку поезије „Влашке песме” Краљ је подсјетила на Јововићеве ријечи да дар Булатовића „удара под звјезданим небом, јер је убојит и невин попут Муње – дивље слободан `ајдук, непокоран и светачки загледан и не може до тако”.
- Дивљим пјесницима припадам, како је то рекао Ранко Јововић. Поезија ако није ангажована, ако не мијења свијет, може бити поезија, али није моја. Не желим да таква буде моја поезија. Колико успјевам да промјеним свијет, питање је. Али, нека моја поезија буде кап у мору која ће превагнути да се ствари промјене, да се каже свијету да није све онако како јавно мњење климоглаво прати и одобрава. Да постоји још нешто друго, што ћути, али не значи да не постоји - изложио је он сврху свог пјесничког постојања.
Професор српског језика и књижевности који је дипломирао на Филизофском факултету у Никшићу, Булатовић се огласио збирком „Влашке пјесме” 2007. Објавио је низ есеја и полемичких текстова у „Стварању”, „Светигори” и „Гласу Црногорца”. Пјесме су му заступљене у изборима, панорамама и антологијама.
С. Ћетковић
Пјесничка елита
Уредница трибине Микрокозма, пјесникиња Милица Краљ, истакла је да ова трибина открила маргинализовану и са јавне сцене скрајнуту пјесничку енергију, српски језик и ћурулицу, слике свијета, времена, начина - ону димензију ствараности која је потискивањем, перфидним прећуткивањем и агресивним минимизирањем доспјела у домен књижевности бараке. Матица српска – прва адреса српске културе, омогућиле су српском пјесништву захваљујући овој трибини елитистички простор дјеловања, казала је она.
Прије Брујића и Булатовића Микрокозма је угостила Ранка Јововића, Миодрага Трипковића, Гара Јовановића, Веселина Ракчевића, Перивоја Поповића, Илију Лакушића, Наду Павићевић, Вишњу Косовић, Новицу Ђурића, Влајка Ћулафића, Ранислава Ачковића, Војислава Караџића, Славка Живковића, Слободана Чуровића, Дарка Јовановића, Будимира Дубака, Радомира Уљаревића, Бећира Вуковића, Миодрага Вуковића, Мирка Ракочевића, и Милицу Бакрач. У оквиру трибина публици Матице српске у Црној Гори представили су се и пјесници из Београда Милисав Тешић, Миодраг Раичевић и Миодраг Јакшић.
Прије Брујића и Булатовића Микрокозма је угостила Ранка Јововића, Миодрага Трипковића, Гара Јовановића, Веселина Ракчевића, Перивоја Поповића, Илију Лакушића, Наду Павићевић, Вишњу Косовић, Новицу Ђурића, Влајка Ћулафића, Ранислава Ачковића, Војислава Караџића, Славка Живковића, Слободана Чуровића, Дарка Јовановића, Будимира Дубака, Радомира Уљаревића, Бећира Вуковића, Миодрага Вуковића, Мирка Ракочевића, и Милицу Бакрач. У оквиру трибина публици Матице српске у Црној Гори представили су се и пјесници из Београда Милисав Тешић, Миодраг Раичевић и Миодраг Јакшић.
Нема коментара:
Постави коментар