Српске књиге у Хрватској

Прошла 1892. била је повољна за нас Србе. Или су наступила одавно већ жељена боља времена или смо ми у овијем врменима бољи постали. Главно је то, да смо те године коракнули добрано напријед. Ето Књижевне задруге у Биограду, ето српских штампарија у Дубровнику, Мостару и чак у хрватском Загребу. Али осим овог видимо ми још једну свијетлу појаву, а то је књижевни покрет код Срба у Хрватској и Славонији. Тамо живи преко 600.000 (шест стотина хиљада) православнијех Срба. Сва Хрватска не само политичка него књижевна и културна друштва заслијепљена шовинизмом прегли су свом снагом, да забашуре Српство тамо.

Милош Црњански: У почетку беше сјај

Далеко горе испред мене слива се небо са 

                травом.

И свуд око мене стоје руже тајанствено, 

                спуштеном главом.

Тужно је ићи чак до пољана

што тамо леже чак под небом

овде је свака реч очарана

овде је свако срце очарано

овде се најлепша песма пева

сваког убогог дана. –

Тужно је ићи чак до пољана

што тамо леже чак под небом

јер је гадно тамо речи црне

јадати из срца раскидана.

И видети да од цвета до цвета

и видети да од жене до жене

и видети да од бајке до бајке

и видети да од дана до дана

узалуд смо ишли.

Тужно је ићи чак до пољана. –

 

(Пјесма је објављена у "Босанској вили",бр. 5, за 1912. годину)