уторак, 14. август 2012.

Милош Црњански: У почетку беше сјај

Далеко горе испред мене слива се небо са 
                травом.
И свуд око мене стоје руже тајанствено, 
                спуштеном главом.
Тужно је ићи чак до пољана
што тамо леже чак под небом
овде је свака реч очарана
овде је свако срце очарано
овде се најлепша песма пева
сваког убогог дана. –
Тужно је ићи чак до пољана
што тамо леже чак под небом
јер је гадно тамо речи црне
јадати из срца раскидана.
И видети да од цвета до цвета
и видети да од жене до жене
и видети да од бајке до бајке
и видети да од дана до дана
узалуд смо ишли.
Тужно је ићи чак до пољана. –

 
(Пјесма је објављена у "Босанској вили",бр. 5, за 1912. годину)

Нема коментара:

Постави коментар