Преображајна свесветлосна и свеспознајна искра

(Ђорђе Брујић: Свећа и слово, КЗСНВ, Подгорица, 2020)

 
 

Пише: Милица Краљ

 
Од светлости свеће до светлости слова, разјаслало се суптилно лирско поље из чије пунозначне сржи извиру у многоструким правцима исходишне смернице Брујићеве поетике, јасно уобличене претходним књигама: Нови пусти дани, Упутство за путовање, Страх од шума, Кућа на леду, Улица за самоћу и Последњег дана вече, књигама које су и показале и доказале да је реч о правој поезији рођеног песника, оног који окопава сопствени творачки врт (Гете) и који силину унутрашњих немира, сумњи и преиспитивања варки и обмана, кроз појачани интензитет стваралачке ватре, зналачки и вешто исказује.

Опјевавање божанског

(Милица Краљ, Лепи Јован, Унирекс- Јаникс, Подгорица-Београд 2011.)

Нова пјесничка књига Милице Краљ насловљена „Лепи Јован”, објављена је под окриљем „Унирекса” из Подгорице и „Јаникса” из Београда. Збирка садржи 33 пјесме, која почиње циклусом „Лепи Јован”, а завршава са „Плавим анђелом ариљским”.

Милица Краљ: Лобања мастионица

                                Богдану Жерајићу од чије је лобање

                                џелат издељао мастионицу

 

дрхав лелуј испод жиле у пределу месечине

у белини самог гроба из чеоне кости – злоба
расте плаво крилце свица у поготку првог хица

у запису да не труне прилистао век побуне
Лазар, Богдан и Гаврило претворени у мастило
а џелата смртна рука исписује слог јаука

Икона као песнички изазов

(Милица Краљ, Икона Грдана, Унирекс, Подгорица)

У књижевном родослову Црне Горе песникиња Милица Краљ већ дуже од деценије чини незаобилазну литерарну појаву у чијем опусу се налази неколико веома успешних, од јавности и критике свесрдно прихваћених, поетских књига. Поред песничког ангажмана, Милица Краљ је посвећена и књижевној критици, а састављач је и неколико антологија, панорама и прегледа.
Након књига „Двери“, „Од светлости светлост“, „Људско месо“, „Небом расла бела црква“, „Засејах лан“, пред читаоцима се сада налази њен нови песнички рукопис – „Икона Грдана“.

Онтолошко бескућништво

Песника Ђорђа Брујића препознајемо као једног од најзначајнијих представника савременог песништва у Црној Гори.
Рукопис нове песничке збирке наставља ону поетску линију која се креће у оглашавању нерешивог односа песничког субјекта и егзистенцијалног окружења коју је Брујић истакао још у својој књизи Упутствио за путовање, да би је наредним књигама Страх од шума и Кућа на леду потврдио кроз димензију онтолошког бескућништва.
Деликатно подручје преиспитивања и констатације очигледних стања слика тамних простора које су својим тамним рефлективним садржајима запосели сваки кутак – у Брујићевој песми трансформишу се у низове интроспективних слика такође тамног израза, чиме се појачава несигурна и неомеђена позиција бића у простору доминантних страхова.