 |
| Срђан Орсић |
Постојања што се гнуша?
Огрезао вас у блато
Сањајући орла, злато
Зар векови нису доста?
До тамо нам нема моста!
Накалемљен корен злобе
Створи мобе у деобе
Зуби тупи, снови крти:
Чему сеобе без смрти?
Нема звезде, нема циља
Само мрве изобиља
Позлаћени трачак здравља
Пут до слатког православља.
Сунадрт сонет
За асталом, преко чаше
С рецеписом у рукама
Са њим муве тера, маше
И дивани о мукама:
„Талгов један безобразни“
Дркћу руке, оч’ му сузе
Најгором га казном казни
И једину радос’ узе
Гледи сад у бокал празан
И у земљу б’ да пропа’не:
„Зашт’ ја да оболим?
Неко пије уздрмазан
Да га нема, да нестане
Ја пијем што волим!“
Остајте овде
Ноћу гатајте
У црте и резе
На жигу вечитих пречана
Вајајте у блату човека
Удахните му језик
Часовничар плускваперфекта
Поклоните му упитник
Слободу у пешчаном сату
Кишобран и штап
Остајте овде
Котурајте точак времена
Низбрдо у рикверц
Без наслова
Без крова, без врата
Без експоната
Дворац се сећа.
Куће без прозора
Шине без возова
А торањ стоји
Дрво без грана
Крст без Бога
А Дунав тече.
Нема коментара:
Постави коментар