Опјевавање божанског

(Милица Краљ, Лепи Јован, Унирекс- Јаникс, Подгорица-Београд 2011.)

Нова пјесничка књига Милице Краљ насловљена „Лепи Јован”, објављена је под окриљем „Унирекса” из Подгорице и „Јаникса” из Београда. Збирка садржи 33 пјесме, која почиње циклусом „Лепи Јован”, а завршава са „Плавим анђелом ариљским”. Како је у поговору за ову књигу записао Бећир Вуковић, пјесницима завјетине у српској поезији одавно се придружила Милица Краљ, складним поетским сазвучјима и токовима који извиру из језгра, из рукаваца српског језика, вјере и насљеђа. У српском језику не налазимо суптилнију, естетскију, нетјелеснију ријеч од ријечи – лијеп. Затреперило испод сводова и преко праха и озарило – лијепо. Тако се обухватило свето, пише Вуковић, а међу људима једино највиши Јован Крститељ.
- Засијао кад спустио руку на Господово раме, и засвијетлио лепи Јован. Насупрот лијепог нема ничега нити какве ријечи. Нема поређења, нити има тог пјесника који би још опјевао тај лијепи сан. За тај сан не имађаше ни Јован Златоусти, уз љепоту оног надљубавног сна није се могао вазнијети ни Јован Лествичник. Тај лијепи сан крије се у срцима свих дјевица, светица и пјесникиња. И српски средњи вијек у својој утроби носио је Бога. Тај молитвени језик монахиња и слијепих пјесникиња, то опјевавање божанског јесте најпосебитије писмо икад одаслато Господу. Иманентни тонови од Јефимије од Десанке и Даринке, гле, допиру и до наших дана, тонови који се шире од вибрација које румене и асоцирају космичко. Један је тон и „Лепи Јован” Милице Краљ. И у те тонове тако се лијепо уклапа и краљевско презиме пјесникиње, записао је Вуковић.

Д.Д.П.