Никола Вујчић: Заборављени Григор Витез

 

У хрватској књижевности је опстао, преживео је чак и чистку у наставним плановима и библиотекама

Поводом стогодишњице рођења Григора Витеза (1911–1966), Српско културно друштво „Просвјета” из Загреба објавило је изабрана дела овог великог хрватског и српског писца, у два тома, на готово осам стотина страна. У првом тому „Повјерење животу”, налазе се песме за одрасле и децу и проза за децу, а у другом „Очи траже свјетлост” су књижевност за одрасле, поетички текстови, преводи с руског и писма. Књигу је приредио Никола Вујчић.

Мирко Демић: Ко је појео један народ

О последњем рату у Хрватској, његовим жртвама и његовим победницима, избеглиштву и повратку на спаљена кућишта, о кривцима и невинима, пишу и говоре многи на начин на који умеју и онако како су то разумели. Ипак, ретки су покушаји да се још болна и сирова стварност преточи у литературу и тако спасе од публицистичке осредњости и дневнополитичких наклапања.

Писац Мирко Демић је рођен на Банији, а живи у Крагујевцу и као противник сваког сврставања на ову или ону страну покушао је да остави литерарни траг о ономе што се догодило и што се још догађа у његовом завичају.

Ђорђе Нешић: Језик је као свемир

 

Одувијек сам волио сваштаре и рјечнике, онакве какав је Вуков, пуне дигресија и литерарних рукаваца. Језик је као свемир, бесконачан и свевремен

Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо) сматра се пјесником, но пише и прозу, књижевне критике и есеје, а Славонију, Барању и западни Сријем обогаћује бројним културним догађајима. Добитник је бројних књижевних награда, међу њима и “Просвјетине” “Сава Мркаљ”. Објавио је шест књига пјесама, а његов завичајни рјечник “Лук и вода” ових је дана у издању СКД-а “Просвјета” доживио друго издање.

Стихови за уточиште

 

Књижевна трибина „Ријеч” из Подгорице, приредила је поклоницима писане ријечи вече са ствараоцем Ђорђем Брујићем, који се недавно објавио нову пјесничку збирку.
О његовом пјесничком сензибилитету, говорио је пјесник Ранислав Ачковић, а аутор је казивао стихове из нове збирке.

Онтолошко бескућништво

Песника Ђорђа Брујића препознајемо као једног од најзначајнијих представника савременог песништва у Црној Гори.
Рукопис нове песничке збирке наставља ону поетску линију која се креће у оглашавању нерешивог односа песничког субјекта и егзистенцијалног окружења коју је Брујић истакао још у својој књизи Упутствио за путовање, да би је наредним књигама Страх од шума и Кућа на леду потврдио кроз димензију онтолошког бескућништва.
Деликатно подручје преиспитивања и констатације очигледних стања слика тамних простора које су својим тамним рефлективним садржајима запосели сваки кутак – у Брујићевој песми трансформишу се у низове интроспективних слика такође тамног израза, чиме се појачава несигурна и неомеђена позиција бића у простору доминантних страхова.

Спој крвне групе и карактера

(Ђорђе Брујић, "Страх од шума", Народна књига, Београд)

Ишчитавањем књиге "Страх од шума", Ђорђе Брујић, књижевник и новинар, уводи нас својом поезијом у пету димензију, димензију свијести, у којој постоји ментални простор, менатално вријеме, ментална свјетлост, ментална енергија... Ова поезија је свијет његових снова, симбола, духовних праслика, мисаоних слика тренутног Брујићевог стања, свијести његове душе која сагледава истину и разумије стварност.

Криза читања

Ако прихватимо да постоји криза читања, онда морамо прихватити да она није специфична само за наше просторе, него да се о њој, без сумње, говори у цијелом свијету. Зато не знам како би је требало посматрати – као кризу продаје књиге, односно тржишно-економску категорију, која, опет, није специфична само за књигу, него се јавља и у другим умјетностима, филму, на примјер; или као кризу читања, односно кризу креативног чина.