Обнова бића

 

(Миљан Николић, "Обнова бића" /О поезији Ђорђа Брујића у књизи "Глинска сриједа"/

Дан, Додатак о култури "Ћирилица", Подгорица, 19.3.2025.)

Обнова бића

О поезији Ђорђа Брујића у књизи „Глинска сриједа“

 

 

Пише: Миљан Николић

Књижевник Ђорђе Брујић, пјесник унутарњег свијета човјека и лирски вјесник оностраног свијета, трагом свога бића у огледима сопствених спознаја, у помацима микро кретања материје изновно књигом пјесама „Глинска сриједа“ открива нам тајне виђене и сазнане с оне стране знака, у љусци ријечи која је претходила свему постојећем.

„Глинска сриједа“ доноси прочишћење од земног трајања, од неправди почињених у име оних који управљају свијетом, од таворења и разарања личног упоришта, завичаја из кога потиче пјесник, отварање ка спознаји и опросту за почињено.

Глина као матрица родног тла, али и она тамна страна бића која води ка подземном свијету сјенки и несвјесних порива и дан у недјељи који представља средиште временског тока и кретања као равнотежа између краја и почетка пређеног пута, јесте насловна синтагма која нас води у средиште „збивања“ унутар лирског субјекта, у центар његова унутарњег свијета, у његово биће и извориште; језик његове поезије, језгровит и слојевит ток мњења и осјећајности, откан метафорама и истанчаним, бираним лирским структурама које преносе енергију хтонског свијета освијетљеног зрацима самоспознаје.

RRUGA E VETMISË. Poezi nga Gjorgje Brujiq . Perktheu: Kristina Sinishtaj

 

Поезија пјесника Ђорђа Брујића из Подгорице, која је дио нове књиге „Глинска сриједа“, чији је издавач Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе из Подгорице, преведена је на албански језик и објављена у престижном часопису за књижевност, културу и умјетност „Национал“ у Тирани.

Поезију је превела Кристина Сиништај, а након објављивања у онлајн формату, пјесме овог аутора биће објављене и у штампаном издању „Национала“.
Главни уредник „Национала“ др Мујо Буцпапај оцијенио је поезију Ђорђа Брујића као поезију високих домета и вриједности, истакавши да је управо због тога са Брујићевим стваралаштвом неопходно упознати и албанску књижевну публику, уз напомену „да је оваква књижевност увијек добродошла и као допринос квалитету књижевног и културног листа „’Национал’“.
Иначе, књига „Глинска сриједа“ је једанаеста књига Ђорђа Брујића, а поезија му је до сада превођена на руски, француски и енглески језик. 

Академик Дарко Тансковић, пишући о Брујићевом стваралаштву, оцијенио је да „Брујићев дар елементаран, а пјеснички говор оплемењен и просијан медитативним меандрирањем, понирањем и успињањем између земље и неба, увијек и на земљи и на небу, а надасве у људском егзистенцијалном немиру (и моралном немирењу) са обезљуђујућим снагама исконског Зла“.

 

У души сваког часног Црногорца живи сјећање на страдање крајишких Срба!

ИНТЕРВЈУ: ЂОРЂЕ БРУЈИЋ, КЊИЖЕВНИК И НОВИНАР

 

Разговарао: Трифко Ћоровић

 

Бројни рукописи публиковани у љетописима Матице српске, загребачке СКД Просвјете, Књижевнм новинама, приштинском Јединству, Политици, новосадском Дневнику, подгоричким листовима Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине и многим другим гласилима у Црној Гори и региону свједоче да је писац, пјесник, књижевни критичар и новинар Ђорђе Брујић – аутентичан свесрпски чувар културе и језика.

Славни Милош Кордић је његово дјело описао као „поезију нашег, а зна се и чијег, најновијег живота. У њој је све извајано одмјереним промишљањем онога штојесте човјек.“

Мијењао је географске положаје, али куд год се кретао, ијекавица је била и остала његова одредница. Брујићу је судбина предодредила стазу, која га је од родног Карловца, преко Загреба, одвела у Црну Гору у којој је провео, сад већи дио живота. У разговору за Српско коло Брујић нам открива како живе Срби у Црној Гори и гдје су у том корпусу Крајишници.

Писац је позван да буде Божји сарадник

ИНТЕРВЈУ: БУДИМИР ДУБАК, ПЈЕСНИК, ПРОЗАИСТА,

ДРАМСКИ ПИСАЦ, ЕСЕЈИСТА...

Будимир Дубак и проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), предсједник Матице српске

Кроз цијелу историју свијет се дијели на следбенике Бога и његовог пораженог супарника. Тако је и савремени човјек изложен искушењима, којим га мами лукави. Особито се то радикално манифестује у посткомунистичким државама, гдје су генерације индоктриниране борбеним атеизмом. Ратом, који су њихови идеолошки преци повели против Бога.

Раговарао: Ђорђе Брујић

Будимир Дубак је рођен у Андријевици 25. фебруара 1952. године. Објавио је више од тридесет дјела: поезије, приповједака, романа, драма и есеја.

Добитник је награда: Марко Миљанов, Лаза Костић, Петар Кочић, Кондир Косовке девојке, Универзитетска ријеч, Печат Херцега Шћепана, Видовданска повеља, Светосавско благодарје – награда Удружења књижевника Србије, Миодраг Ћупић, Бранко Радичевић, Појушћије писмена (Распјеване ријечи) – награда истоименог међународног фестивала поезије у Москви, Макаријево слово – награда за животно дјело Удружења књижевника Црне Горе, Вишњићева награда, међународна награда Витез слова словенског, Бескрајни плави круг Матице српске.
Дјела су му преведена на више свјетских језика. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице српске и члан Словенске академије књижевности и умјетности.
Живи у Подгорици.

Нова књига поезије "Глинска сриједа" Ђорђа Брујића

Нова књига поезије „Глинска сриједа“ пјесника Ђорђа Брујића управо је изашла у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа Црне Горе из Подгорице.
О Брујићевој поезији академик Дарко Танасковић је записао да су „стара времена од беспочетности текла и остављала своје биљеге на земљи и у људима, а ново вријеме нас запљускује све новим и новим таласима, и оним шуштећи тихим и оним урлајуће рушилачким, непрестано ронећи обале човјекове извјесности у погледу његове судбине у ткању опште повјеснице“.

Пјесништво Ђорђа Брујића, сматра Танасковић, није превасходно мистично или намјерно иницијацијски мистагогично, односно да у њему превладавају некакво изравно проповједничко вјерско надахнуће или вокација.

„Напротив, у овим згуснутим стиховима осјећа се снажна линија истински модерног, егзистенцијалистичког, па и песимистичког доживљаја свијета и човјековог положаја у њему“, сматра Танасковић.

У високим сферама умјетности се међусобно прожимају

ИНТЕРВЈУ: 

АКАДЕМИК ЂОРЂЕ НЕШИЋ, КЊИЖЕВНИК

 

Академик Ђорђе Нешић, књижевник

Не зна човјек шта је горе: кад ниси смио да кажеш све што мислиш, или данас кад смијеш, али те нико не слуша. Жалосно је стање с урушеним системом књижара и издавача, а још је жалосније кад у преосталим комбинацијама књижаре, папирнице, цвјећаре и продавнице играчака од треш литературе не можете наћи белетристику. Онда није чудно да су звијезде књижевне сцене некадашње водитељке, пинкпантерице и полуписмени скрибомани 

Разговарао: Ђорђе Брујић 

 

Пјесник, есејиста, књижевни критичар, преводилац (...) Ђорђе Нешић рођен је 1957. године у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (група југословенске књижевности и српскохрватски језик). Радио је као професор у средњој и основној школи, као библиотекар, директор културног центра… Од 1998. године запослен је као виши стручни сарадник за друштвене дјелатности у општини Ердут. Од 1999. године волонтерски обавља дужност управника Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, а од 2025. запослен је као управник у Центру.