Једна је слика, Слико лепавинска:
Бездихан понор, страх у чистом реду,
На пут уснитка води стаза млинска,
Док мркне зора у глинску сриједу.
Свуд каралонци и караказани,
Голубарници, успавани телци,
Масни шешири, брци просукани,
Свуд шупље чизме и блатњави штенци,
Дјетиње очи; А кад дан узврви
Усцврчи месо, јазбина је пуна;
Под ражњем локва усирене крви –
– Банијом пала сва пустош Кордуна.
Бездихан понор, страх у чистом реду.
На пут уснитка води стаза млинска,
Док мркне зора у глинску сриједу:
Једна је слика, Слико лепавинска.
Ђорђе Брујић