О поезији Ђорђа Брујића у књизи „Глинска сриједа“
Пише: Миљан Николић
Књижевник Ђорђе Брујић, пјесник унутарњег свијета човјека и лирски вјесник оностраног свијета, трагом свога бића у огледима сопствених спознаја, у помацима микро кретања материје изновно књигом пјесама „Глинска сриједа“ открива нам тајне виђене и сазнане с оне стране знака, у љусци ријечи која је претходила свему постојећем.
„Глинска сриједа“ доноси прочишћење од земног трајања, од неправди почињених у име оних који управљају свијетом, од таворења и разарања личног упоришта, завичаја из кога потиче пјесник, отварање ка спознаји и опросту за почињено.
Глина као матрица родног тла, али и она тамна страна бића која води ка подземном свијету сјенки и несвјесних порива и дан у недјељи који представља средиште временског тока и кретања као равнотежа између краја и почетка пређеног пута, јесте насловна синтагма која нас води у средиште „збивања“ унутар лирског субјекта, у центар његова унутарњег свијета, у његово биће и извориште; језик његове поезије, језгровит и слојевит ток мњења и осјећајности, откан метафорама и истанчаним, бираним лирским структурама које преносе енергију хтонског свијета освијетљеног зрацима самоспознаје.