среда, 6. јул 2016.

Зидање сјећања кроз стихове

Збир­ка по­е­зи­је Ђор­ђа Бру­ји­ћа „По­след­њег да­на ве­че”, на­гра­ђе­на Ви­дов­дан­ском по­ве­љом за ову го­ди­ну, пред­ста­вље­на је Ник­ши­ћа­ни­ма у окви­ру три­би­не „Сво­бо­ди­ја­да” Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре. 
Бру­ји­ће­ва но­ва књи­га, ка­за­ла је пје­сни­ки­ња и уред­ни­ца три­би­не Ми­ли­ца Ба­крач, плод је ње­го­вих бол­них сје­ћа­ња на из­бје­глич­ке ко­ло­не Ср­ба са ра­том за­хва­ће­ног про­сто­ра бив­ше Ју­го­сла­ви­је `90. го­ди­на про­шлог ви­је­ка.

уторак, 5. јул 2016.

Сјећања у књизи "Последњег дана вече" Ђорђа Брујића


                                          Сећање на рат је носталгија губитника
                                          Чежња за идејом, очај над поразом
                                          Сећање на рат је носталгија за ратом

Пише: Милица Бакрач

Најновија књига Ђорђа Брујића Последњег дана вече, објављена у издању Књижевне задруге Српског националног савјета, заслужено је добила Видовданску повељу, као најбоља књига објављена између два Видовдана, за 2016. годину.
Пред нама је књига чији је основни и главни мотив сјећање, и то управо оно ,,сећање на рат“ које сам цитирала на самом почетку овог осврта: сјећање као лепеза аутора подсјећа да је остао жив и здрав, сачуваног вида, лица, удова, сачуваног разума. Исто оно сећање које нетремице подсјећа да су многи наши сународници ,,остали тамо“, од Јасеновца до кобних деведесетих година, извађених очију, обезглављени, осакаћени, у масовним гробницама, у гробницама без икаквог обиљежја чије кости леже под туђом земљом. Сјећање пламти као запаљена кућа и тиња попут угашених огњишта.

Kњигa Ђорђа Брујића представљена у Никшићу

У просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Св. Георгије” у Никшићу одржана је промоција књиге „Последњег дана вече” Ђорђа Брујића која је недавно награђена књижевном наградом „Видовданска повеља“. Промоција књиге, чији је издавач Књижевна задруга Српског националног савјета, одржана је у оквиру трибине „Свободијада” Удружења књижевника Црне Горе. О Брујићевој књизи говорили су књижевник Радислав Гардашевић и пјесникиња Милица Бакрач, иначе уредница трибине. Гост вечери била је млада пјесникиња из Никшића Николина Ћеранић која је недавно у Београду освојила трећу награду „Драгомир Брајковић“ за поезију. 
Говорећи о Брујићевој књизи, књижевник Радислав Гардашевић је казао да је она свједочанство страдања једног народа и да је конципирана тако да се може читати и као поема.
Пјесникиња Милица Бакрач оцијенила је да се у књизи „Последњег дана вече“ осликава страдање свеукупног српског народа и да су сеобе постале неодвојив дио нашег народног бића.
Брујић је до сада објавио шест збирки поезије, а приређивач је и књига „Савремено пјесништво код Срба и Хрвата” и „Избор из руске поезије друге половине 20. вијека”. (Српске новине)

уторак, 28. јун 2016.

Видовданска награда Ђорђу Брујићу

 
Књижевну награда Видовданска повеља уручена је књижевнику Ђорђу Брујићу за књигу поезије ,,Последњег дана вече“ , коју је објавила Књижевна задруга Српског националног савјета.
Видовданску повељу за књижевно дјело добио је Слободан Вучинић, док је ,,Видовданска ријеч“ уручена уредници културне рубрике Дана Вери Самолов.
Захвалница Трибине “Ријеч“ УКЦГ додијељена је Духовном центру „Симеон Мироточиви“ , институцији која је омогућила да се чује ријеч чланова Удружења књижевника Црне Горе и која је обескућеном писцу пружила адресу и кров над главом.

субота, 25. јун 2016.

Лауреати Ђорђе Брујић и Слободан Вучинић

Видовданска повеља за 2016. годину за свеукупан књижевни рад припала је књижевнику Слободану Вучинићу, док је Ђорђе Брујић ово угледно признање добио за збирку поезије „Последњег дана вече”, чији је издавач Књижевна задруга Српског националног савјета. Ову одлуку донио је једногласном одлуком жири у саставу јереј Предраг Шћепановић, представник Црквене општине Подгорице, Бећир Вуковић и Милица Краљ (предсједница), на састанку одржаном 22. јуна. 

четвртак, 12. мај 2016.

Пјесничко безмолвије и непрегледни простор ријечи

(О књизи Чтенија Ивана Негришорца)

Иван Негришорац, Драган Алорић, Ђорђе Брујић, Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић и Будимир Дубак
 
Када се пред читаоцем нађе нова књига, као што је пред нама нова књига Ивана Негришорца Чтенија, чини му се да би у тренутку док је суочен са несагледивим пјесничким морем, најспасоносније било када би могао да чује шта сам аутор каже о себи, да ослушне како би сам пјесник себе дефинисао и макар у назнакама покушао да му објасни шта је, и зашто је баш то и тако (на)писао. Сартрово појашњење: Читалац све тек мора учинити и све је за њега већ учињено, не дјелује баш охрабрујуће, иако прецизно дефинише принцип креативног читања и однос читаоца спрам текста. Тако обесхрабрен, читалац може да закључи да он у ствари није слободан, него супротно очекивању још више и дубље заробљен.