Сећање на рат је носталгија губитника
Чежња за идејом, очај над
поразом
Сећање на рат је
носталгија за ратом
Пише: Милица Бакрач
Најновија књига
Ђорђа Брујића Последњег дана вече,
објављена у издању Књижевне задруге
Српског националног савјета, заслужено је добила Видовданску повељу, као најбоља књига објављена између два
Видовдана, за 2016. годину.
Пред нама је књига
чији је основни и главни мотив сјећање, и то управо оно ,,сећање на рат“ које
сам цитирала на самом почетку овог осврта: сјећање као лепеза аутора подсјећа
да је остао жив и здрав, сачуваног вида, лица, удова, сачуваног разума. Исто оно
сећање које нетремице подсјећа да су многи наши сународници ,,остали тамо“, од
Јасеновца до кобних деведесетих година, извађених очију, обезглављени,
осакаћени, у масовним гробницама, у гробницама без икаквог обиљежја чије кости
леже под туђом земљом. Сјећање пламти као запаљена кућа и тиња попут угашених
огњишта.