Крстообразна поетика Ђорђа Брујића

                                                                   

Све док под сводом тече време ново, 

                                                            Цртаћу под свећом ово исто слово.

 

Пише: проф. др Дарко Танасковић

Стара времена су од беспочетности текла и остављала своје белеге на земљи и у људима, а ново време нас запљускује све новим и новим таласима, и оним шуштећи тихим и оним урлајуће рушилачким, непрестано ронећи обале човекове извесности у погледу његове судбине у ткању опште повеснице. И тако ће бити до у бесконачност. Вазда будан за све трептаје људске душе сред космичког немира, песник о том укрштању, пресецању и прожимању дијахронијског и синхронијског сведочи крстоликом поетиком свога смиреног гласа.

Двије слике снијега

ЗИМСКИ ПЕЈЗАЖИ САВЕ ШУМАНОВИЋА У ПОЕЗИЈИ ДРАГАНА ЛАКИЋЕВИЋА

 

 

Пише: Ђорђе Брујић

У књижевном наслеђу академика Дејана Медаковића остала је објављена пјесма, укрепљена лирска визија, идентификација и обраћање сликару и страдалнику, мајстору бијелог – Сави Шумановићу, написана још 1988. године, а насловљена сасвим једноставно, готово некролошки – „Сећање на Саву Шумановића“. Састављена од седам катрена, почиње описно ненаметљиво, као констатација затеченог: „Срем је полегао под снегом / опустеo простор се шири / црквени торањ ко копље / из шутљиве пустиње вири“, а завршава: „До неких неслућених међа / ослобођен страха и уза / остаде Срем у снегу / ко једна смрзнута суза.“ У покушају да се досегне до дубљег смисла стиха, да се открије више скривених мјеста у њему, немогуће је пренебрећи само наизглед искуствено питање: шта је то једног од наших најзначајнијих историчара умјетности, и несумњивог посвећеника свом и нашем добу, човјека сабијених, вишеструких знања, „наговорило“ да поред расположивог методолошког ликовно-критичарског инструментаријума, посегне за поезијом како би њоме осмислио и исказао поглед на опцртани ликовни предио, односно претпостављени сликарски свијет Шумановића.

Слике 82 пјесника

Преглед новије српске поезије из Хрватске

 

 

Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2020.

 

Питање на које интимно нисмо баш сигурни да ли желимо, а поставља се питање да ли уопште и можемо, да дамо одговор – хоће ли се након ове генерације аутора и убудуће моћи говорити о књижевности Српске Крајине – нема суштински умјетнички и научни значај.
Оно остаје као подсјећање на вријеме у којем су на овом простору настајала значајна дјела српске литературе.
Страдање у бројним сеобама, бунама и ратовима, потпомогунуто кроз историју са неколико општесвјетских катастрофа, кулминирало је и коначно разрјешње добило на крају 20. вијека.
Након свега нам је, изгледа, преостало само да се препознајемо. Пјесма је у томе једно од огледала.

Цијелу књигу можете преузети овдје.

Између пута и посрнућа

Ђорђе Брујић, Свећа и слово, песме, Књижевна задруга
Српског народног вијећа Црне Горе, Подгорица, 2020.

Пише: Драган Лакићевић

Свећа и слово Ђорђа Брујића јесте песничка збирка која жели да егзистенцију као такву – и кад припада лирском субјекту и кад је човекова уопште – сагледа у лирским сликама и апстрактним димензијама, без декларативних и фактографских података. Томе има више разлога, али ћемо ми ући само у један: стваралачки. Песник је утврдио свој поступак да лирском реториком покрене асоцијативне могућности значења, па и одредишта сопствене поезије.
На самом почетку, песник евоцира детињство, у његовим бојама, симболима, артикулацијама памћења и првотних слика којима се дочарава рођење. „Млеко“ и „со“ чине суштину бића, а свет у којем се то биће обрело и препознало има своје окружење. Сензибилности бића прилагодио се свет, сав од благости језика и структуре песме коју сачињава, то јест ствара, тај свет.

Бездомство је библијски мотив

СУСРЕТ СА КЊИЖЕВНИКОМ ЂОРЂЕМ БРУЈИЋЕМ,
АУТОРОМ КЊИГЕ „СВЕЋА И СЛОВО”

■ Управо из такве атмосфере, када су изгон или излазак, након више од шест стотина година, постали симболи, када се затворио крст, и народ вратио тамо одакле је већином и кренуо, настала је и моја нова књига „Свећа и слово“

Нова књига поезиjе пjесника Ђорђа Бруjића „Свећа и слово” управо је угледала свјетлост дана у издању Књижевне задруге Српског народног виjећа из Подгорице. О поетском путу, књижевности, Крајини, али и другим темама Брујић говори за „Ћирилицу”.

Ад наш свагдашњи

(О хришћанском и митском у поезији Будимира Дубака)

Пише: Ђорђе Брујић

У бићу сваког осврта на одређено умјетничко дјело несумњиво се крије тежња да самим собом обликује коначан став о тој умјетности, доносећи издвојени вриједносни суд, једнако као што је извјесно да природа тога текста, или есеја, није коначна, него да он представља недовршен покушај о могућностима принципијелног увида у елементе, границу, теорију и начела претпостављене творбености.
Засебно је питање да ли је коначним могуће дати одговор о бесконачном, без обзира што таква жеља може бити иманентна природи есеја, његов подтекст, а у коначном и његов унутрашњи смисао. Дефиниција система девијација у поезији није аналогна категорији девијације уопште; у пјесништву она претпоставља измјештеност, помак из равнотеже, или онеобичавање. 

Дневна новина "Дан" - приказ књиге "Свећа и слово"