Слике 82 пјесника

Преглед новије српске поезије из Хрватске

 

 

Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2020.

 

Питање на које интимно нисмо баш сигурни да ли желимо, а поставља се питање да ли уопште и можемо, да дамо одговор – хоће ли се након ове генерације аутора и убудуће моћи говорити о књижевности Српске Крајине – нема суштински умјетнички и научни значај.
Оно остаје као подсјећање на вријеме у којем су на овом простору настајала значајна дјела српске литературе.
Страдање у бројним сеобама, бунама и ратовима, потпомогунуто кроз историју са неколико општесвјетских катастрофа, кулминирало је и коначно разрјешње добило на крају 20. вијека.
Након свега нам је, изгледа, преостало само да се препознајемо. Пјесма је у томе једно од огледала.

Цијелу књигу можете преузети овдје.

Између пута и посрнућа

Ђорђе Брујић, Свећа и слово, песме, Књижевна задруга
Српског народног вијећа Црне Горе, Подгорица, 2020.

Пише: Драган Лакићевић

Свећа и слово Ђорђа Брујића јесте песничка збирка која жели да егзистенцију као такву – и кад припада лирском субјекту и кад је човекова уопште – сагледа у лирским сликама и апстрактним димензијама, без декларативних и фактографских података. Томе има више разлога, али ћемо ми ући само у један: стваралачки. Песник је утврдио свој поступак да лирском реториком покрене асоцијативне могућности значења, па и одредишта сопствене поезије.
На самом почетку, песник евоцира детињство, у његовим бојама, симболима, артикулацијама памћења и првотних слика којима се дочарава рођење. „Млеко“ и „со“ чине суштину бића, а свет у којем се то биће обрело и препознало има своје окружење. Сензибилности бића прилагодио се свет, сав од благости језика и структуре песме коју сачињава, то јест ствара, тај свет.

Бездомство је библијски мотив

СУСРЕТ СА КЊИЖЕВНИКОМ ЂОРЂЕМ БРУЈИЋЕМ,
АУТОРОМ КЊИГЕ „СВЕЋА И СЛОВО”

■ Управо из такве атмосфере, када су изгон или излазак, након више од шест стотина година, постали симболи, када се затворио крст, и народ вратио тамо одакле је већином и кренуо, настала је и моја нова књига „Свећа и слово“

Нова књига поезиjе пjесника Ђорђа Бруjића „Свећа и слово” управо је угледала свјетлост дана у издању Књижевне задруге Српског народног виjећа из Подгорице. О поетском путу, књижевности, Крајини, али и другим темама Брујић говори за „Ћирилицу”.

Ад наш свагдашњи

(О хришћанском и митском у поезији Будимира Дубака)

Пише: Ђорђе Брујић

У бићу сваког осврта на одређено умјетничко дјело несумњиво се крије тежња да самим собом обликује коначан став о тој умјетности, доносећи издвојени вриједносни суд, једнако као што је извјесно да природа тога текста, или есеја, није коначна, него да он представља недовршен покушај о могућностима принципијелног увида у елементе, границу, теорију и начела претпостављене творбености.
Засебно је питање да ли је коначним могуће дати одговор о бесконачном, без обзира што таква жеља може бити иманентна природи есеја, његов подтекст, а у коначном и његов унутрашњи смисао. Дефиниција система девијација у поезији није аналогна категорији девијације уопште; у пјесништву она претпоставља измјештеност, помак из равнотеже, или онеобичавање. 

Дневна новина "Дан" - приказ књиге "Свећа и слово"

Слова љубави - емисија "Српског радија" о поезији Ђорђа Брујића

 Емисију можете послушати на овом линку

Храм од речи

(Ђорђе Брујић, Свећа и слово)

Пише: Др Душко Бабић

Основна тема песничке књиге Свећа и слово Ђорђа Брујића јесте потрага песника за духовним склоништем у свету несталних, обеспокојавајућих истина. Наглашено личне, највећим делом исповедне, ове песме своју основну инспирацију налазе у доживљају обесмишљености и обескорењености лирског субјекта и тињајућој вери да у свету „недостојном и сна и јаве“ постоје путеви избављења. Песник себе (а преко себе и човека уопште) сагледава у стварности која му личи на неки „туђи архипелаг“, у заглушујућој празнини „буна и комешања“, где је атрофирала људска потреба да властито постојање уздиже ка смислу и онтолошком утемељењу.