Джордже Бруич: Лунный свет (Литературные знакомства)

 

Djordje Brujic: La pomme. Le soleil

Depuis fort longtemps le feu est devenu

Un flamboyant mot commercial :

Le nom du destin, de l’homme, silhouette

De la pomme.

Et le soleil.

Portant en nous le passé lointain,

Nous composons des variations

A partir d’une image,

D’une même expérience de l’art.

L’art de la couleur, du rêve, de la profondeur...

Nuit.

L’art d’une nuit,

Et sa chaleur

En moi.

Djordje Brujic

(Превод: Athanase Vantchev de Thracy, Атанас Ванчев)

 

(La pomme. Le soleil, Best poems encyclopedia)

The Apple. The Sun

It has been quite long since fire became
a flaming commercial word:
A name for a fate, for a man, for silhouettes,
for an apple,
for the sun.

We sustain ourselves on imposed past
and vary one and the same image,
one and the same experience
Expirience of a colour, of a dream, of depth...
of a Night;

Expirience of one night,
of one self,
of warmth.

Djordje Brujic

 

(Превод: Стела Ковач)

 

(The Apple. The Sun, Best poems encyclopedia)

Refugees

 

At the intersection of the main street and the only side street, 

At the knot of two opposite directions leading to the same destination,

Anatomy tied us to our dreams as if to an open door 

Or to an opening in the wire fence, one that you do not know if it is 

for your entering or exiting the world 

At the spot of the brisk cut, 

At the age when our ideas did not go further than anarchism, 

In the dusk under the ochre of the sycamore, 

Out of us white waters flew out – the ripples of which circled round the hole

Clamour flooded in like a song of the ripen crops that wave us off with yellowness

A day is franker at dusk. Roads are wider

When approaching the depth woven out of transience;

Closed mouth is a grave secured in stone

From which the unsaid flows out like mist

That forms the vision of suspense hovering over the river of people 

 

Djordje Brujic  

 

(Translated by Stela Kovac)

 

(Refugees, Best poems encyclopedia)

Превод: Свет родного края

 

Кордун. Лунный свет

Я знаю свою крошечную жизнь
И все свои малюсенькие жизни,
Горящие свои воспоминания:
Свет лунный Кордуна
И снег над Петровцем, колонны.

Об их стальные волнорезы
Расплёскивались волны гнева.

Теперь мы старики уже для армии,
Нет сил у нас сражаться на войне:
Перед глазами все аллеи слиты
В одну полоску, в бесконечную черту,
В начало. 

Ђорђе Брујић: Избеглице (превод)

Избеглице

На пресецишту главне и једине споредне улице,
на чвору два различита правца ка истом циљу,
анатомија нас је везала за снове као за отворена врата
или прорез у жици, кроз чији отвор не знаш да ли
улазиш или излазиш из света

На месту хитрог реза,
у доба када нам идеје нису сезале даље од анархизма,
у предвечерје под окером платана,
од нас је расла бела вода – кругови су се сабирали у тачку
Жамор је плавио као песма о зрелом пољу
које нас жутим испраћа

Дан је искренији у сумрак; Путеви отворенији
према дубини исплетеној од пролазности;
Затворена уста су сигуран гроб у камену
са кога се излива недоречено као измаглица
што око људске реке ствара привид извесности

Ђорђе Брујић



Refugees

At the intersection of the main street and the only side street,
At the knot of two opposite directions leading to the same destination,
Anatomy tied us to our dreams as if to an open door
Or to an opening in the wire fence, one that you do not know if it is
for your entering or exiting the world

At the spot of the brisk cut,
At the age when our ideas did not go further than anarchism,
In the dusk under the ochre of the sycamore,
Out of us white waters flew out – the ripples of which circled round the hole
Clamour flooded in like a song of the ripen crops that wave us off with yellowness

A day is franker at dusk. Roads are wider
When approaching the depth woven out of transience;
Closed mouth is a grave secured in stone
From which the unsaid flows out like mist
That forms the vision of suspense hovering over the river of people

Djordje Brujic

(Translated by Stela Kovac)