среда, 20. фебруар 2013.

Хвала!

Ријеч на додјели награде часописа "Стварање"

 

Када сам пред додјелу ове награде размишљао шта да вечерас кажем а да то не буде све оно на шта се већ годинама жалимо, и да то не буде све оно што нас већ годинама тишти, разумио сам да је довољно рећи само једну ријеч – Хвала!

О бескрајино туго

Пише: Дара Секулић

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995.
Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи... Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. 

петак, 15. фебруар 2013.

Уручене награде "Стварања"


У Храму Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас су (14. фебруара) уручене награде „Стварања“, једног од најстаријих књижевних часописа о чијем је значају и традицији говорио Гаро Јовановић, главни и одговорни уредник. 

субота, 02. фебруар 2013.

Бесједа Милоша Кордића поводом награде "Сава Мркаљ"

Драга моја Просвјето, даме и господо, часни оци Српске православне цркве,

Захвалан за Награду којом сте ме заиста изненадили и обрадовали, упућујем вам најљепше жеље за све празнике, за све дане ове године и за све дане будућих година. И за ове, Светосавске дане, којима обиљежавамо име и дјело највећег просвјетитеља и духовника цјелокупног српског бића. И не само српског. 
И упућујем Просвјети честитке за све што је урадила кроз протекле, још како тешке године! А наредне ће јој бити тачно седамдесет. Што је цио један људски живот.

Одржана Светосавска академија у Загребу

Награда Сава Мркаљ Милошу Кордићу


Светосавска беседа предсједника СКД "Просвјета" Чедомира Вишњића
         
Даме и господо, драги пријатељи, чланови "Просвјете", добро дошли на Славу нашег Друштва,
Славу коју смо амбициозно али искрено и са срцем сами одабрали, поштујући завјете предака, да се барем једном у години присјетимо и коријена и врхунаца у овом нашем огранку заједничке повијести, да се присјетимо димензије и смисла онога чему по властитом избору припадамо. Тако смо као људи свог времена себи наметнули мјеру која се испунити не може, али од које се, ако смо људи, ни одустати не може.