Королија: Нико није тако неправедно забачен као ми Срби

(Једно од писама Мирка Королије Владану Десници)

 

Мирко Королија и Владан Десница

Београд, 12. Дец. 1932.

Драги Владане,

примио сам твоје љубазно писмо преко шјор Марка.
Хвала ти на позиву на сарадњу и на лепим речима и мишљењу о мом књиж. раду.
Добра је та твоја мисао да се изда један наш севернодалматински Алманах. За никога се мање не чује и нико није тако неправедно забачен као ми Срби из Сев. Далмације. Да то није добро, ја сам лично на својим леђима искусио. Ред је дакле да се сами оглашавамо како знамо и умемо. За то ја ево већ трећу годину и гурам кроз „Политику“ што могу и обраћам пажњу. Сад је заиста време да се нешто јаче у том смислу учини. С тога ће и тај Алманах врло добро доћи, и ја сам спреман да те у том послу помогнем колико могу. Једино ми је жао што нисам знао раније, јер сад у задњи час не знам колико ћу моћи да ти притечем.

Писмо М. Королије В. Десници

До конца овог месеца имам неколико ствари да посвршавам и напишем, јер треба да живем и зарађујем за свакидањи хљеб, а тешко сам болестан, па не могу да се напирем колико бих желио.
Свакако, ја ти за сада давам пуну слободу да прештампаш од мојих ствари све што ти добро долази. Уз онај сонет о Стојану добро би у таквом Алманаху стојала и она моја „Јуначка порука“ (Калабрезима) из моје друге збирке; а од прозе најбоље одговара онај чланак „Водопад Манојловац“, што је изашао овог лета у „Политици“, јер спада међу оне који су ми случајно пошли за руком. Само би требало поправити штамп. грешке. Међутим ћу настојати да свакако напишем и пошаљем ти један сонет о Ман. Крки, што га носим у глави. А ако у серији ових нових чланака што морам да за „Политику“ довршим буде неки који ми испадне лепше за руком, послаћу га теби за Алм.
Ето, тако.  

Желим ти успеха и много те поздрављам као и г. Уроша, твој

 

                                                                                                                    М. Королија 

Београд, Поенкареова 5/I