Промоција књиге "Последњег дана вече" у Будви
четвртак, 16. новембар 2017.
понедељак, 7. новембар 2016.
Срби у Црној Гори су обесправљени, понижени и осиромашени
Српско становништво у Црној Гори, иако статистички чини више
од трећине укупне популације, потпуно је обесправљено, понижено и осиромашено,
те изложено притисцима, насиљу и дискриминацији, истиче писац Ђорђе Брујић.
Он упозорава да, ни након посљедњих избора у Црној Гори,
ништа не наговјештава да би могло доћи до суштинских промјена у односу према
Србима, иако се чини да након 16. октобра, ипак, више ништа неће бити као што
је било раније, макар у елементарним политичко-партијским односима.
петак, 8. јул 2016.
четвртак, 7. јул 2016.
Промоција књиге "Последњег дана вече" (видео)
Производња: Српска телевизија Подгорица, јул 2016.
Новинар: Снежана Минић
среда, 6. јул 2016.
Зидање сјећања кроз стихове
Збирка поезије Ђорђа Брујића „Последњег
дана вече”, награђена Видовданском повељом за ову годину, представљена
је Никшићанима у оквиру трибине „Свободијада” Удружења књижевника
Црне Горе.
Брујићева нова књига, казала је пјесникиња и уредница трибине Милица Бакрач, плод је његових болних сјећања на избјегличке колоне Срба са ратом захваћеног простора бивше Југославије `90. година прошлог вијека.
Брујићева нова књига, казала је пјесникиња и уредница трибине Милица Бакрач, плод је његових болних сјећања на избјегличке колоне Срба са ратом захваћеног простора бивше Југославије `90. година прошлог вијека.
уторак, 5. јул 2016.
Сјећања у књизи "Последњег дана вече" Ђорђа Брујића
Сећање на рат је носталгија губитника
Чежња за идејом, очај над
поразом
Сећање на рат је
носталгија за ратом
Пише: Милица Бакрач
Најновија књига
Ђорђа Брујића Последњег дана вече,
објављена у издању Књижевне задруге
Српског националног савјета, заслужено је добила Видовданску повељу, као најбоља књига објављена између два
Видовдана, за 2016. годину.
Пред нама је књига
чији је основни и главни мотив сјећање, и то управо оно ,,сећање на рат“ које
сам цитирала на самом почетку овог осврта: сјећање као лепеза аутора подсјећа
да је остао жив и здрав, сачуваног вида, лица, удова, сачуваног разума. Исто оно
сећање које нетремице подсјећа да су многи наши сународници ,,остали тамо“, од
Јасеновца до кобних деведесетих година, извађених очију, обезглављени,
осакаћени, у масовним гробницама, у гробницама без икаквог обиљежја чије кости
леже под туђом земљом. Сјећање пламти као запаљена кућа и тиња попут угашених
огњишта.
Пријавите се на:
Постови (Atom)