четвртак, 10. октобар 2013.
субота, 5. октобар 2013.
(Знам...)
Знам да ће ме у препреденим ноћима
обузимати трен по трен странствовања
и да нећу пожелети из самоће,
остављен негде на сасвим споредном месту,
попут безграничне множине других
који су пре мене премештани
из времена у време, као из ока у око,
да би онда под дебелом паучином
умрли од онога што је требало да их исцели.
Није то сасвим обична самоћа,
слична је неизговореној или немуштој речи
којој сам привржен и у којој беспоштедно живим
сада у целости преображен и нов у свему,
далек и подељен између две опсене.
Где год да досегнем овај час
његов траг ће се мимо утехе сужавати до осенчења:
Зар вечно не значи – без почетка?
Ђорђе Брујић
среда, 25. септембар 2013.
петак, 16. август 2013.
Драган Лакићевић: Песма и храм
Где год запевам, ту се подигне храм
Где има храма, ту и песма постоји
Са свима је онај ко је потпуно сам
Ничији није а сматрају га својим
Тамо где љубав, и песма се појави
Заспала негда у прошлости далекој
Песма је лепа онда кад саму себе слави
Песму тек пишем ја, пева је други неко
Било је да занемим и да сасвим замукнем
Потонем, ишчезнем усред руље обесне
Пред храмом песма се постиди и устукне
Да нема ове вере, не би било ни песме
Она задуго ћути, онда наједном букне
Пресудне постану и речи бесловесне
Где има храма, ту и песма постоји
Са свима је онај ко је потпуно сам
Ничији није а сматрају га својим
Тамо где љубав, и песма се појави
Заспала негда у прошлости далекој
Песма је лепа онда кад саму себе слави
Песму тек пишем ја, пева је други неко
Било је да занемим и да сасвим замукнем
Потонем, ишчезнем усред руље обесне
Пред храмом песма се постиди и устукне
Да нема ове вере, не би било ни песме
Она задуго ћути, онда наједном букне
Пресудне постану и речи бесловесне
недеља, 21. јул 2013.
Ђорђе Брујић: Једна песма
***
Kада би вредело да
заборавим;
јер то што ме у стрепњу
мами,
кроз светло у камено
срце домовине,
већ ми је учињен сан
из кога је најтеже поверовати
у прамен краткотрајне
извесности, и повратак;
низ стазе сумњом пошљунчане
као низ речено у неказано,
или низ прошло у недоречено
одакле мирише свет
под кабаницом
и месечина засени
на углу иконе
у којој се у сеобама
огледамо,
на рубу лета док се
расипамо,
од белих кошчица саздани,
сиви од пешчане судбине
што нас у зрнасти
говор закључава,
у презир модар од
послушности,
и зелену тишину измаглице.
А земља се раскопчава
под корацима
од којих се угибају
путеви
ка изласку из језика
у новорођење,
кад распознавање света
узнемирује
непрозирнобеле зенице
у очима које се не
могу склопити од таме,
па гледају све дубље,
у очи нам,
и траже црно од ког
се сећање обликује:
црно, у које смо одевали
голотињу
и цртали квадрат уз
квадрат живота,
и обрисе града који
је чезнуо да нестанемо.
петак, 19. јул 2013.
Давид Кецман Дако: Слављанска елегија
Гласом да ће све
спржити и у бездан потопити,
са свим оним што
смо и сном врхом нокта тек дотакли,
над стакленим звоном
круже, на искорак сваки мотре,
све до травке
лековите, до трепета усред ока.
Пене што се
жигосани у јазбине не склањамо,
што у цркви, о
јутрењу, и за зверад свећа гори.
У мртваје
згомилани, ослепљени да кренемо
где једини проход
оста!
Многа копна поравнаше
и пустиње узораше,
силна мора замутише
и језера исушише,
ал' ова им шака
земље, сва од раја усред пакла,
што се сама, к'о од
стакла,у невољи распарчала,
свакој шифри
измигољи.
Ноћ - над небом, дан
- под земљом,
и пред собом сами(м ) – тајна.
Биће да је таква
била звезда што нас широм света
од немила до
недрага, памтивеком – расељава.
четвртак, 13. јун 2013.
ИНТЕРВЈУ: ДУШАН ИВАНИЋ, историчар књижевности
Лажна монолитност владајуће идеологије
Српска књижевна задруга, у Малој библиотеци, објавила је
књигу огледа Душана Иванића (1946), универзитетског професора, историчара
српске књижевности, под насловом: „У матици приче” (О делу Јована Радуловића).
Професор Иванић је завршио студије српске и југословенске књижевности на
Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1975, а докторирао 1986. Био је
главни уредник часописа „Књижевна историја”, један од уредника „Енциклопедије
српског народа”; сада је уредник за књижевност у „Српској енциклопедији”. Аутор
је више књига студија и огледа.
Пријавите се на:
Постови (Atom)