Ратко Дмитровић: Дубока тајна

Ратко Дмитровић

Пролази тихо, па бурно, онда цури, или капље као леденица на мартовској југовини, чини се да га нема али нас трава, дрво, огледало с нашим ликом у дубини, подсети на то нешто што све најпре уздиже потом вуче према крају, што нема укус, боју, мирис а јаче је од свега што познајемо. Зове се време.
Прошла су два миленијума нашим аршинима мереног времена од Христа, његовог рођења, смрти и васкрса. Нешто краће трају расправе о човеку који је променио мисаони ток милијарди људи, или су то учинили његови следбеници, или тумачи његове проповеди, свеједно је. Учење Христово, уз основне поставке, претопљене у догму једне од монотеистичких религија, обесмислило је време, учинило га релативним, дало до знања да има почетка али нема краја.

Азбучник кумстава и цицваре

 

Најчудније волове у селу имао је Мићо Илибашић, он је с њима разговарао, возили су га тамо где је требало а није им рекао, чекали доле у потоку, испод врбе и сатима ако треба, одлазили кући сами, кад би Мићо навраћао код некога на ракију. Све ово, детаљно, врло сликовито, уз спомињање и других волова у селу, налази се под одредницом В.