Најчудније волове у селу имао је Мићо Илибашић,
он је с њима разговарао, возили су га тамо где је требало а није им рекао, чекали
доле у потоку, испод врбе и сатима ако треба, одлазили кући сами, кад би Мићо навраћао
код некога на ракију. Све ово, детаљно, врло сликовито, уз спомињање и других волова
у селу, налази се под одредницом В.
Слово К има причу о колевкама, малим, наследним,
посуђеним, од буковог и храстовог дрвета, понекад и од липе, с флекама од млека,
страницама на врху изгриженим од зубића, колевкама ружним, лепим, тек скинутим с
тавана јер је на свет дошло још једно дете. Под К су и клетве, кнедле с шљивама,
коњи са свим именима, подрезаним гривама, потковама Дује ковача, а ту су и котлокрпе,
кречана, кромпир на сапу...
Презимена, кумства, најчешћа мушка и женска имена,
врсте јела и како се припремају, животиње домаће и дивље, туршија од дивљег воћа,
ветрови и њихова имена, понашање шумских потока и речица у данима великих киша,
имена ораница и пашњака, кумства у селу, надимци, судбине оних који су одлазили
у Америку, на Солунски фронт или у партизане, божићно славље у центру села, долазак
првог радија и првог ТВ-апарата, псовке, безазлене, сочне, погане, па делови запрежних
кола, прављење трапа за воће и поврће, чување кукуруза од дивљих свиња, зетови,
снахе, свадбе, дуге зиме с високим снеговима и петролејкама, долазак електрике и
асфалтног пута, људи који су навраћали у Комоговину или који су у њој рођени а познати
су изван тог села...
Неколико година сакупљао је познати српски песник
и романописац, Милош Кордић, све ово, све што је његово родно село, Комоговину,
на Банији, у Крајини, чинило местом живљења и смрти и објавио у књизи “Азбучник
села Комоговине”, на пуних 360 страна.
На први поглед, да не кажем информацију, неко ће
рећи да је у питању крајње локална ствар, село као село. Да, може и тако али може
азбучник да се прилепи уз, на пример Јабуковац, Блатушу, Вргинмост, Слуњ, Стрмицу,
Братишковце, Жажвић, Трпињу, Црквени Бок... било које мање или веће село на простору
Крајине и добићемо одговарајућу количину информација, уз мала одступања у именима
потока, речица или делова пашњака и ораница у атару. Све остало је исто: начин живота,
имена људи, јела, делови одеће, занати, историја уосталом.
За рекордно кратко време, кад су оваква издања
у питању, “Азбучник села Комоговине” разишао се по свету, за својим Комоговљанима
и Банијцима, које је новостворена хрватска држава у “Олуји” истерала из њихових
кућа, али и за другим Крајишницима: Кордунашима, Личанима, Славонцима који су у
“Азбучнику...” пронашли одговоре на питања о животу својих предака и прихватили
га, тај “Азбучник”, као важну књигу у завичајној библиотеци. У припреми је друго
издање.
За оне који ће помислити да се овде ради само о
голој фактографији, у питању је дело неуобичајеног стила са снажним печатом чисте
литературе. За етнологе и институције које се баве прошлошћу и начином живота Срба
Крајишника, Кордићева књига ће убудуће бити незаобилазна.
“Азбучник о Комоговини” издала је СКД “Просвјета”,
из Загреба.
Ратко Дмитровић
Нема коментара:
Постави коментар