(Ђорђе Брујић, „Нови пусти дани“)
Пише: проф. др Миљко Шиндић
Млада поезија из студентских дана „пустих“ и „нових“ у истој мери, реалистичних и надреалистичних, младог песника, већ је насловом књиге („Нови пусти дани“) обележена временом што јој није било наклоњено и изгнаничком самоћом. Њен аутор, Ђорђе Брујић, песник по рођењу, није само човек који пева после рата „горчином која светли“, како је у рецензији написао познати црногорски песник Ранко Јововић, него и учесник рата који се борио за свој родни крај, Српску Крајину, и певао у рову док су око њега певала пушчана зрна. Ову „изузетну књигу изузетног песника“, сачињену од бола и патње „утопљене душе“, завичајно културно друштво „Сава Мркаљ“, чије је ново пребивалиште после егзила из Топуског у Новом Саду, наградило је значајним књижевним признањем.