(Свјетлост и смрт Драгана Вучића)
На први поглед, можда, загонетан, супротстављен или двосмислен, наслов књиге Драгана Вучића „Светлост смрт“ чини, уствари, згуснут, сажет израз, основну идеју, односно пјесничку парадигму, или пјеснички програм, не само стихова у овој збирци, него и укупног поетског промишљања аутора. „А ти лица мога не можеш видјети и у животу остати“, написано је у Књизи изласка. Не поништавају ли се тиме и у данашњем, овом и оваквом свијету таме, недоумице, за све оне чије су очи отворене и који сваку честицу примају са знањем да је у питању истинска свјетлост, дијалога и свеприсуства? Она луча што „свијетли у тами, и тама је не обузе“.