(Препис о бунама, и временима)
Пре век и по, а шта је то за овакав живот, предак Максима Б., мада нико није знао шта му је он по роду долазио, нити с које је стране, дигао је буну и одметнуо се негде у брда у сувом делу границе. У једној од сеоба прешао је ка овим крајевима и ту пронашао ново место на којем је ваљало раскрчити шуму како би подигао кућу, а онда и проширио њиву на којој је, у годинама мира, могао посејати шаку кукуруза, а у прикрајаку и мало кромпира, купуса и лука. За другу храну није знао – пшеница, коју су држали за рајски дар и од њеног белог мељива само о славама спремали меке погаче, тражила је много времена које је на овој пустолини мерено војнама и болестима, гладним годинама и великим страдањима...