Црним си ме ждријелом прогутала
коначно си скинула своју нацерену маску,
подмукла убице
што си се облачила у меко паперје грлице
и годинама се скривала,
с ђаволом довикивала
као из вјештичје куварице,
у лонцу си кувала наше судбине
и писала писамца („од посестриме“),
моја је домовина земља вјештица и вукодлака,
лик из календара Терезије Горичанец,
она ме изгнала
само зато што ми је име другачије,
а с именом и вјера,
Хрватска је моја домовина
пуна крви и страшних судбина,
а ја Пепељуга из њене бајке.
Хрватска је моја црна осмртница,
леш простријељен, вино с отровом,
туга и сузе моје мајке.
Хрватска је моја домовина...