Ранислав Ачковић: Пјесма за причу (приче)

Неизводиво

Ранислав Ачковић

Чује писац за један интересантан догађај који му се учини погодним за нову причу. Али догађај је био толико необичан, са неочекиваним расплетом да се прича чинила неизводивом. Ево о чему се ради: тетка његове пријатељице не успије да се убије скоком са моста, јер је на себи имала дубоке стезнике. Наиме, годинама је патила од вена, а баш толико их је носила на себи. И тај дан, док је с напором покушавала прескочити ограду моста, док је безуспјешно покушавала откачити стезнике, наиђе муж њене сестре, одговори је и поведе кући.
Сестра је дочека као што се дочекује сваки гост. Понуди је кафом и лимунадом; грло је било суво: ’али да не буде преслатка’, додаде; ’у последње вријеме шећер ми удара на очи попут дјечјег сна’. Спасиоца тај захтјев трже; загледа се у њу. И писац бијаше загледан у исту тачку не знајући шта с њом, гдје да је стави.

Славољуб Марковић: Брига (приче)

Славољуб Марковић

Бар једном недељно њих двоје су разговарали телефоном. Син је живео у иностранству, а мајка је дуго седела поред телефона и чекала. Питала би га увек када ће доћи али син би одлагао посету а да мајка није знала зашто. После једне посете болници мајка је помислила да се и њен син разболео и да зато не долази. Плашио се да га мајка не види у тако грозном стању. Временом је постала убеђена да јој је син стварно болестан. Захтевала је од сина да се одмара и да не путује: њој је свако путовање било преко света.
"Мајко", питао је. "Да се ниси разболела и да зато не желиш да дођем и видим те."
"Не", говорила је. "У мојим годинама човек се не може разболети. Он само може умрети."