Ранислав Ачковић: Пјесма за причу (приче)

Неизводиво

Ранислав Ачковић

Чује писац за један интересантан догађај који му се учини погодним за нову причу. Али догађај је био толико необичан, са неочекиваним расплетом да се прича чинила неизводивом. Ево о чему се ради: тетка његове пријатељице не успије да се убије скоком са моста, јер је на себи имала дубоке стезнике. Наиме, годинама је патила од вена, а баш толико их је носила на себи. И тај дан, док је с напором покушавала прескочити ограду моста, док је безуспјешно покушавала откачити стезнике, наиђе муж њене сестре, одговори је и поведе кући.
Сестра је дочека као што се дочекује сваки гост. Понуди је кафом и лимунадом; грло је било суво: ’али да не буде преслатка’, додаде; ’у последње вријеме шећер ми удара на очи попут дјечјег сна’. Спасиоца тај захтјев трже; загледа се у њу. И писац бијаше загледан у исту тачку не знајући шта с њом, гдје да је стави.

 

 

Нељубазна теза

Вољело се двоје. Вољели се годину. Вољели се двије године. Вољели се њих двоје неколико година. А онда, изненада, престану да се воле. Први пут су посумњали у заједничку љубав. Учини им се како је права љубав неостварива: како то до сада није ни била права љубав, него је просто између њих текло вријеме о којем се обично најмање води рачуна, јер да су водили рачуна, питање да ли би икад били заједно. Или тако некако.

Слобода

Затвореник Т-147116 одслужи своју казну и изађе на слободу. Од дуге и тешке робије бијаше ослабио: и физички и психички, те брига око тога како-ће се-снаћи-на-слободи за њега није била најнормалнија ствар: не може се рећи да све те године није размишљао о животу и, управо, када му се морао највише обрадоватати, највише је страховао. Дугогодишње везивање са изразима смрти оснажило га је, чак га је у том домену наличја живота начинило мудрим; вјеровао је да смрт није никад оно што се именом ословљава. Наиме, вјеровао је да се смрт показује другим лицем. Данас то може мање-више провјерити.

И онај Довлатов, такође

Искусан пандур је пратио сумњиво лице. А искусног пандура је пратио други пандур. Другог пандура је пратио трећи пандур. Трећег пандура је пратио четврти, колега. Четвртог колегу је пратио пети колега. Петог колегу је пратио шести колега, а онда пада на ум да и Хармс слично завршава своје приче.