Неко невидљив ми шапће
Грана удара у стакло
И носи уздах далеке цесте
Видим путника споро одмиче
У руци му зелени плодови
Хоће да сазоре
Неко невидљив ми шапће
Грана удара у стакло
И пјева живот тајге
Видим снијег и тајгу
И црног сокола
Ледени бескрај
Само се кораци чују
Како то Ибар тече
сањиво и густо
простори су непомични
моје очи на мосту очекују дан
само се кораци чују
које је ово вријеме
све цесте су отворене
црна коса Теомана блиста
само се кораци чују
све је негдје остало
заборавити или сјећати се
ако истамбул зовне кренути
само се кораци чују
Испод нових звијезда
Гдје год смо стали
били смо нова крв
наши гласови, наше руке
одговор не знају
један људски траг
непрекидно стоји
чуј ливадо
свилу твоју помакни
да прођу
ноћобдије и свеци
испод нових звијезда
ништа није ново
кад дође јутро
поћи ћемо на тргове и мостове
Косовска Митровица, 1995.
Нема коментара:
Постави коментар