Неко невидљив ми шапће
Грана удара у стакло
И носи уздах далеке цесте
Видим путника споро одмиче
У руци му зелени плодови
Хоће да сазоре
Неко невидљив ми шапће
Грана удара у стакло
И пјева живот тајге
Видим снијег и тајгу
И црног сокола
Ледени бескрај
Пун звијезда и човјека