што се брзо суши,
што се под ударима
вјетра распада и
радом кише у смрт
претвара. не
пакујте цвијет липе, коже
штављене а да их
сунце није добро
прозукло, врбове
свирале, јастребова
гнијезда, дјечије
гробове, сијено из
корлата, сирење
из византијских рујица;
брашно мишевима
не узимајте, виљушке,
ножеве, жгањчене
лонце, поклопце,
сврдла, бургије,
куке, браве, ништа
не носите.
оставите изворе који су вас
гријали, јасен
изнад врта, пијетла
са стакленим
оком, громове из ведрог
неба, вјетар
морњак, заглавке за
воловска кола,
сукнене приглавке,
уснов, шаренице,
таре, позимаче,
ватраље, напукла
огледала, бране
и уставе, млинско
камење, жрвањ,
хљеб ражени не
носите, јер, све ћете
то поново морати
и на неком другом
мјесту да
оставите. рекао је арсеније
и кренуо, гором,
водом, од уста до уста.
Нема коментара:
Постави коментар