* * *
Mислио сам.
Ту бих могао бити човјек.
Али све се почело распадати.
Шалица за испијање каве.
Пала је на под и проговорила.
Сједни и одмори се.
* * *
Нисам те заборавио.
Али дани постају кратки.
Преломе се и расипају по кожи.
Не видим разлику.
Ватра предвечер пљушти.
Имала си сјену у ормару.
Онда сам пао с неба мокар и наг.
А другачије нисам твоја?
Да. Тамо сам спавала.
Немој ме издати.
Дубоко у шуми.
Ријека је све ужа.
Морамо се вратити.
Нисам те заборавио.
Дани су постали кратки.
Предвечерја тону у сјену.
Не видим разлику.
Не требаш ме каже.
То је чисти зрак поред ријеке.
Нисам те појела.
На обали.
Дубоко у шуми.
Ријека је све ужа.
Морамо се вратити.
Нема коментара:
Постави коментар