Институт пријаве, научно речено, код институција државе, има дугу и несагледиву историју. Старији је, наравно, и од Платонове Државе, а јавља се, по свој прилици, већ у родовској заједници. Касније се ширио, гранао, уобличавао, стицао готово до савршенства своја дефинисана тумачења и значења. Учвршћујући се у праву, економији и, посебно, у унутрашњим органима сваке државе.Без обзира шта ко о њему мислио, али држава, једноставно, без пријављивања не би могла да функционише. У кисеонику који удише, пријављивање је састојак без којег би се крв државе брзо грушала и, на крају крајева, држава би доспјела у озбиљну фазу неизљечиве тромбозе. Стога, благовремено пријављивање себе или онога што посједујете, омогућује држави да се одржава. Пријављујете мјесто боравка, одласке и доласке, промјене брачног и имовног стања, порез, здравствено стање, изглед, отиске прстију... Пријављујете, дакле, псе, кокоши, краве, возила, оранице, шуме, винограде, стамбене квадрате... Пријављујете рођења и смрти својих потомака и предака. Подносите пријаве за комисије, за кредите, за отварања и затварања, за штете и надокнаде...
Пријављујете, наравно, и друге. Што је виши степен и савршенији облик института пријаве. Законски такође неограниченог. А оно, тајно пријављивање, развијало се и развија паралелно. Али са посљедицама које најчешће иду у апсолутно обрнутом смјеру. И брже се множи. Јер таквој дјелатности тајност изузетно погодује. И отвара јој, у затвореном, несагледиве могућности. Све виђено и пријављено не може више да се простим оком види. Оно што бисте жељели, а поводом себе, да видите, одавно је прецртано. Ви јесте заправо ту, али не постоји пријављивач. Што пријављивању даје огромне количине још сложеније тајновитости. Па се, за разлику од дојаве, и унутрашњим органима државе усложњава посао. Треба то све разврстати, средити, уписати, преписати, прецртати. И, на крају, издати онолико рјешења колико је народ и поднио пријава. Али, ко би то све уобличио, рашчланио, провјерио...
Постоје стога и државе које су се од толико тога напросто и угушиле. Мада ће се институт пријаве, сходно законима који га регулишу, и даље развијати. Доведен снимањем електронским камерама до потпуног савршенства. Па још и даље. И дубље, за почетак.
Пријављујете, наравно, и друге. Што је виши степен и савршенији облик института пријаве. Законски такође неограниченог. А оно, тајно пријављивање, развијало се и развија паралелно. Али са посљедицама које најчешће иду у апсолутно обрнутом смјеру. И брже се множи. Јер таквој дјелатности тајност изузетно погодује. И отвара јој, у затвореном, несагледиве могућности. Све виђено и пријављено не може више да се простим оком види. Оно што бисте жељели, а поводом себе, да видите, одавно је прецртано. Ви јесте заправо ту, али не постоји пријављивач. Што пријављивању даје огромне количине још сложеније тајновитости. Па се, за разлику од дојаве, и унутрашњим органима државе усложњава посао. Треба то све разврстати, средити, уписати, преписати, прецртати. И, на крају, издати онолико рјешења колико је народ и поднио пријава. Али, ко би то све уобличио, рашчланио, провјерио...
Постоје стога и државе које су се од толико тога напросто и угушиле. Мада ће се институт пријаве, сходно законима који га регулишу, и даље развијати. Доведен снимањем електронским камерама до потпуног савршенства. Па још и даље. И дубље, за почетак.
Нема коментара:
Постави коментар