(Измјештена прича)
Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је слиједео пут, назирале су се прве куће, а изнад, у брду друге, мирне, као још у сну.