Нико Бартуловић: Последња жеља

Нико Бартуловић (Фото: архива Руска Матулића)

 

За пар дана донесе нам нетко вијест: Осуђен на смрт! – Многи су је примили само оним занимањем које побуђује свака нова вијест у том монотоном животу, али многе је и дубље потресла. Није то била прва те врсте. Прије би нас такође потресле, али били смо некако приправни на њих. Ова нас је тиштила својом тајном. Рекоше нам да он не зна за њу, да му има да буде јављена тек на дан смрти, јер се боје, да им га слабоћа не отме ужету, али уза све то тражили смо разрешење на његовом лицу. Залуду. Сви су га гледали тог јутра најпозорније, али он није видио никога.
Пошли смо са шетње увјерењем да су му наши погледи задњи поздрав прије смрти, и нисмо сврнули очију с њега, све док смо могли. Сутра у јутро појавио се ипак: и дан прије смрти мора да се врши кућни ред…
Било је још рано. Рекоше нам, да му осуда још није најављена и то нас је још јаче узрујавало: чинило нам се да имамо мртваца између себе. Али што је најчудније било, тај мртвац је ускрснуо! Није говорио, нити обраћао коме – али наједном, као да је прогледао…Његова глава тог дана није била погнута к земљи; лице му је било обрнуто нама, и то са неким чудним, ужасним изражајем радости у очима, који се чинио, као смијех на мртвачкој лубањи…