Нико Бартуловић (Фото: архива Руска Матулића) | |
Пошли смо са шетње увјерењем да су му наши погледи задњи поздрав прије смрти, и нисмо сврнули очију с њега, све док смо могли. Сутра у јутро појавио се ипак: и дан прије смрти мора да се врши кућни ред…
Било је још рано. Рекоше нам, да му осуда још није најављена и то нас је још јаче узрујавало: чинило нам се да имамо мртваца између себе. Али што је најчудније било, тај мртвац је ускрснуо! Није говорио, нити обраћао коме – али наједном, као да је прогледао…Његова глава тог дана није била погнута к земљи; лице му је било обрнуто нама, и то са неким чудним, ужасним изражајем радости у очима, који се чинио, као смијех на мртвачкој лубањи…